Hirurg s reketom

Želja za igrom, nadmetanjem i dokazivanjem, kao i iskrena dečačka ljubav prema belom sportu, bili su jači od porodične tradicije. Nije uplovio u lekarske vode, ali je zato mirnu ruku, koncentraciju i preciznost odlučio da pokazuje na najvećoj sceni. Beli mantil, stetoskop i skalpel nisu mu bili potrebni, jer je hirurg u igri sa lopticom i reketom.

Imao je šest godina kad je prvi put sa dedom Jovanom otišao na trening i od tada je sve počelo – slučajno, spontano i bez velikih očekivanja. Međutim, vrlo brzo raskošni talenat došao je do izražaja. Nekada najbolji junior sveta i učenik čuvene IMG akademije na Floridi, a danas jedan od iskusnijih igrača iz Srbije, uvek je spreman da režira iznenađenje.

Sve to stoji u biografiji Miomira Kecmanovića, koji poslednjih godina, u odsustvu najboljeg svih vremena Novaka Đokovića, predvodi reprezentaciju na najvećem ekipnom takmičenju – Dejvis kupu.

Miomirov start sezone bio je obećavajući – solidne partije na čuvenoj Rod Lejver areni, do plasmana u treće kolo, postavile su dobru osnovu za izazove u Delrej Biču. U jugoistočnom delu Floride sve je funkcionisalo kako treba, kako u singlu, tako i u dublu, u kojem je udružio snage sa Amerikancem Brendonom Nakašimom. Prekinuo je post – posle dve godine izborio je plasman u finale, a posle pet stigao do trofeja. Dvostruko slavlje trebalo je da bude vetar u leđa za nastavak sezone, ali brojni usponi i padovi do kraja 2025. pokvarili su mozaik uspeha.

Da je Kecmanović iskoristio sve šanse, ili bar dobio polovinu mečeva u kojima je imao vođstvo, slika bi sigurno bila mnogo lepša. Odličan početak, a onda kraj za zaborav – tom rečenicom mogu da se opišu mečevi u kojima je osvojio prvi set, a potom izgubio posle preokreta, posebno u završnici takmičarske godine.

Ipak, za utehu, jedan od njegovih duela našao se među pet najboljih preokreta sezone u izboru Asocijacije teniskih profesionalaca. Upravo u Delrej Biču, protiv Španca Alehandra Davidoviča Fokine, pokazao je da zna da igra pod pritiskom kad mora da juri rezultat.

O učinku u godini iza nas, pripremnom periodu na terenima u Dubaiju, očekivanjima u kvalifikacijama za Dejvis kup i ciljevima za 2026. za Sportski žurnal govorio je 26-godišnji Kecmanović.

Kako biste opisali takmičarsku godinu iza nas?

– Sezona 2025. nije bila onakva kakvu sam priželjkivao, niti sam realizovao želje i očekivanja. Ipak, ocenio bih godinu ocenom – tri. Pre svega, osvojio sam ATP titulu, a što je najvažnije, prošla je bez povreda. To je nešto što nema cenu. Ima takvih godina u kojima nema značajnog rezultatskog sadržaja, ali ako smo zdravi, to je ogroman uspeh i najbolja podloga za budućnost.

Koji trenutak biste izdvojili i zašto?

– Definitivno, najbolji trenutak u 2025. bio je osvajanje trofeja u Delrej Biču. Sjajna nedelja, odlični mečevi i na kraju – dva pehara u rukama. To je ono za šta se radi i naporno trenira svaki dan i vredi svake kapi znoja koja se prolije na terenu.

Koji su ciljevi u sledećoj sezoni?

– Prioritet je da ostanem zdrav tokom cele godine, a uz dobro zdravlje i svakodnevni rad na sebi očekujem da ću u narednoj godini ostvariti bolje rezultate, a s obzirom na to da ne branim mnogo poena, to bi moglo da donese i skok na ATP listi. Cilj je uvek ići do maksimalnog rezultata i daću sve od sebe da taj maksimum bude osvajanje titula i sjajan plasman na gren slem takmičenjima.

Gde ste počeli pripreme i koliko ste zadovoljni treningom?

– Odradili smo jedan deo priprema u Beogradu, a zatim smo glavni deo nastavili u Dubaiju, gde se već dugi niz godina spremamo za takmičarsku sezonu koja sledi. Iz Dubaija ćemo direktno na prvi turnir kojim počinjemo sezonu. Ove godine to će biti serija 250 u Hong Kongu – otkrio je Miomir, koji je dva puta do sada učestvovao na takmičenju u Kini i u oba navrata stigao do druge runde.

Koja je najvažnija lekcija koju ste naučili u 2025?

– Uprkos svemu što ti se nađe na putu i što se dogodi, dobro ili loše, posebno kada se pojave teški trenuci, treba ostati hrabar, istrajan i posvećen onome što si izabrao. Sreća prati hrabre, a ako ostaneš dosledan i vredan, na kraju će doći nagrada za kompletan trud i zalaganje.

Krajem decembra i na početku januara teniseri obično su na nekom turniru ili imaju pripreme u toku. Kakav je raspored kod vas?

– Kao i svi profesionalci u belom sportu, tako i moja ekipa i ja decembar provodimo na pripremama. Sa prvim danima januara krećemo sa turnirima i mečevima. Posle Dubaija, gde ćemo završiti pripreme, odlazimo u Hong Kong na turnir koji će nam biti prethodnica prvom gren slem takmičenju – Australijskom openu 2026.

U uvodnim mesecima 2026. na programu su i mečevi u preliminarnoj fazi Dejvis kupa. Za početak, da se osvrnemo na poslednji izazov u ekipnom turniru, a onda i da analiziramo očekivanja u 2026?

– Imali smo sjajan meč i nedelju u Nišu protiv Turske u septembru 2025 – podsetio je Miomir, koji je doneo prvi poen reprezentaciji u čuvenom Čairu. – Pobeda nad Turskom donela je opstanak u kvalifikacijama za plasman na završni turnir 2026. Voljom žreba, protivnik u preliminarnom delu Svetske grupe biće nam domaćin u Čileu u februaru 2026. Srećom, vremenski uslovi za igru su skoro isti. Iz Australije putujemo u Čile, što je dalek put, ali dobra okolnost je što iz vrelog Melburna idemo u Santijago, sa betona na šljaku – tamo će nas dočekati frenetični navijači i ambijent kakav priliči fudbalskim utakmicama, ali šta je – tu je. Pred nama je zadatak i moramo pokazati najbolje iz repertoara da ostvarimo željeni rezultat – pobedu i plasman na završni turnir Dejvis kupa.

Kako obično provodite novogodišnje i božićne praznike?

– Teniski poziv je takav da u danima kad se slave Nova godina i Božić često provodimo radno – bilo u avionu ili na nekom terenu. Ako smo već na destinaciji gde treba da započnemo prvi turnir u sezoni, tu sačekamo ponoć, kratko proslavimo novogodišnju noć i odmorimo se, jer mečevi dišu za vratom. Naravno, nema mnogo mogućnosti za veće opuštanje i proslave. Isto je i za Božić – često ga provedemo igrajući neki od prvih mečeva u sezoni.

Za kraj, ali ne i najmanje važno – da niste teniser, čime biste se bavili?

– Dolazim iz porodice u kojoj je tradicija lekarski poziv – podsetio je na zanimanja oca Dragutina Kecmanović i majke Maje Pavlov. – Da nisam teniser, verovatno bih nastavio porodičnu tradiciju i odabrao put medicine, posvetivši svoje znanje i veštine lečenju bolesti, očuvanju zdravlja i brizi o ljudskim životima.