Мандић: Заслужили смо пуну Арену

Зелена лоптица подсећа нас на тенис и Новака Ђоковића, (не)званично најбољег тенисера свих времена.

Звук мрежице после шута најчешће се чује кад останемо будни до јутра и гледамо Николу Јокића у НБА лиги – гле чуда, још једног у низу српских спортиста са звањем - најбољи. Истина, можда још није GOAT, али је без сумње обележио период и за иха-хај година биће уписан златним словима у историју кошарке.

Скок Иване Шпановић, или данас Ангелине Топић, говори нам да имамо сјајне представнике у краљици спортова. Ту су и тзв. „остали спортови”, попут бокса, џуда, многих других.

Херој ових редова носи капицу и деценијама потврђује квалитет. У прилог томе иду и остварена признања, издвојићемо она која потврђују све то: три олимпијска злата у низу и четири Лиге шампиона.

Дете Партизана и страх свих голмана кад је код њега лопта – име му је Душан Мандић.

Један од најбољих ватерполиста на свету, чије се партије посебно памте. Оно што га очекује јесте Европско првенство (има три златне медаље са ЕП) и прилика да се, као 2016, поново радује пред домаћом публиком.

Једрилица српске репрезентације и адут Уроша Стевановића имао је успешну сезону иза себе, почетак нове протекао је у повреди, од које се, на срећу, оправио довољно да буде на припремама.

Србију чека велики изазов и прилика за прво злато на ЕП још од 2018, на крилима навијача Мандић ће да покуша да још једном обрадује нацију и покаже зашто је у самом врху.

- Одрадили смо припреме у Крагујевцу, Словенији и Атини. Мало је горак укус после пораза од Грчке, али ради се о томе да смо 20 минута играли сјајну одбрану. Не бих да сад улазим у неку анализу, међутим, били смо заиста добри у дефанзиви. То је оно што ми улива добру енергију. Држимо се тога. Припремни је период, управо смо зато и имали овакве утакмице. Битне су нам управо због тих ствари, да можемо да видимо шта је добро, где може боље. Утакмица против Грчке била је специфична, пријатељска. Домаћин је апсолутно био бољи, посебно у последњих 12 минута. Тек је почетак, турнир у Требињу много тога ће да покаже, оно најважније дешаваће се у Београду на Европском првенству. Из искуства знам да резултати из припремног дела не морају да покажу много тога – почиње с јасним ставом разговор за Журнал Душан Мандић.

Клупска пауза је почела, међутим, имали сте мало времена за одмор. Колико је изазовно поново пролазити кроз припремни период?

- Тешко је и све је теже. Што си искуснији и старији, некако буде другачије. Имали смо паузу два дана и већ 1. јануара идемо у Требиње. Враћамо се на Бадњи дан, на Божић имамо тренинг. Мени је то онако... Сад кад сам породичан човек, треба сажвакати, није лако у неким моментима. Имамо циљ, играмо у Београду. Прижељкујем да сви буду здрави и да атмосфера у Београдској арени буде онаква каква би требало. Да трибине буду пуне на нашим утакмицама, уз спортско навијање, подршку репрезентацији.

Пропустили сте велики број утакмица због повреде и почели релативно скоро да тренирате?

- У добром сам стању, пре свега везано за ту повреду. Саиграчи су почели с радом 5, ја 8. децембра по мало другачијем програму због целе ситуације око рамена, свега. Генерално, опоравак иде по плану. Ипак, није лако, поготово што настављамо „из сезоне”, без паузе. Још и повреда, потребно је мисли усмерити у правом смеру. Стално се јављају потпитања, у смислу да ли је заиста добро, хоће ли да буде све како треба. Постоји та нека бојазан да се повреда случајно не врати. Како је било, сад све иде у добром смеру.

Следи одлазак у Требиње и контролни мечеви против Мађарске, Грчке, Француске, Италије и Шпаније?

- Одиграћемо три утакмице у три дана. Противници су врхунски. Биће то добра провера.

Прву фазу на ЕП играмо с Холандијом, Израелом и Шпанијом и треба бити опрезан, сваки бод је важан, посебно пошто се Србија укршта са А групом где су Малта, Француска, Црна Гора и Мађарска?

- Биће баш тешко. Не гледам прве три утакмице, јер већ знамо против кога играмо. Изузетно тешка група, теоретски чак и један пораз не гарантује пролаз, причамо теоретски. Надамо се да ћемо залет који смо некад хватали кроз групну фазу, да ћемо сад да хватамо кроз турнир у Требињу. Игра се на свака два дана. Осам мечева у 15 дана, то је страховит напор. Ипак, како нама, тако и другима. У групи имамо само Израел против кога можемо за нијансу да се опустимо, да немамо резултатски страх. Све остале екипе не смемо да потценимо, посебно јер се преносе бодови. Мора да се уђе максимално. Као што сам рекао, волео бих да нас навијачи подрже. То ће за нас да представља додатни подстрек.

Кад се вратимо у неки претходни период, поред злата у Паризу Србија је била четврта на свету овог лета. Делује да се мало изгубио континуитет освајања медаља на великим такмичењима?

- Резултат ћемо мерити или ће се гледати после Европског првенства. Изгубили смо континуитет неких медаља, али то нам се дешавало и у претходној генерацији. Освајали смо медаље редовно од 2014. до 2019, имали низ од девет златних, онда смо 2017. узели бронзу, 2018. злато и годину касније злато у Светској лиги, на Европском и Светском првенству нисмо узели медаљу у овом саставу. Сви играју, труде се, напредују. Има осам репрезентација које конкуришу за медаљу, за злато можда шест. Баш је велика конкуренција. Дуго смо доминирали, опет нисмо изгубили примат на тим најважнијим такмичењима, а то су Олимпијске игре.

ЕП у Београду биће полазна тачка и за друге турнире?

- Често ово кажем и тако се и постављам. Сва ова велика такмичења по мени су важне успутне станице за Олимпијске игре. Београд, па Будимпешта, Подгорица и онда Лос Анђелес. Све су то станице и прилика за неке нове играче, за младе. Да напредују кроз клубове, али и у репрезентацији. Београд ће дефинитивно да буде посебан изазов, притисак, можда и подстрек. Видећемо како ће ко да реагује. Нема нас пуно који смо осетили Арену 2016. Ту су Милош Ћук, Сава Ранђеловић, Никола Јакшић и ја, чини ми се да је то - то. Има ту још искусних играча, има и млађих. Потрудићемо се да дајемо подршку једни другима, црпимо енергију кроз позитивне сегменте на тренингу и на утакмицама.

Није много играча играло на домаћем терену, сигурно ћете кроз своје искуство да им додатно помогнете?

- Потрудићу се, наравно. Сви ти млађи играчи треба да нађу онога у екипи, једног или више играча, који уливају поверење и снагу. Да у неком моменту, кад се осетиш несигурно, погледаш саиграча у очи и просто он, као искуснији, помогне. Трудићу се да будем такав пример. Видећемо, незгодно је, нови формат такмичења. Гледајући претходне турнире, то нама најмање одговара. Увек смо хватали залет кроз ту групну фазу, сад морамо да радимо много брже. Од прве утакмице с Холандијом... Пре неки дан Холанђани су победили Хрватску на припремном турниру. Видео сам и да је Хрватска савладала Мађарску 13:7. Све је то почетак и сви су још у фазама. Циљају да буду у најбољој форми од 10. јануара. Биће интересантно. Кажем, знам шта би нама заиста дало снагу - добро навијање. Привилегија је бити у прилици да играш на Европском првенству у Београду и да у Арени буде пуно гледалиште.

Шта бисте поручили навијачима?

- Порука за навијаче: дођите у Арену, будите нам подршка и ветар у леђа. Искрена подршка, што смо ми као спорт и ватерполисти заслужили.

Утакмица против Грчке на Светском првенству у Сингапуру остала је у лошем сећању свима, нема сумње се из ње доста научило?

- Утакмица је специфична из разлога што нам се тако нешто није догодило. С друге стране, била су нова правила, потрошња против Мађарске и додатно разочарање. Желели смо сви бронзу, скупили смо се и причали. Једноставно, нисмо били близу да победимо. У првој четвртини били смо у игри, или до средине друге. Треба људи да знају и каква је репрезентација Грчке. Не знам колико су упознати, али заиста је у питању сјајна репрезентација, покривена на свим позицијама и вероватно с најбољим центрима. Грчка можда има и најбољи центарски пар, уз Шпанију.

Сумирање године у овим тренуцима дође као обавеза. Ваша је што се тиче спортског дела била поново квалитетна?

- Сматрам да је успешна, и те како. Освојио сам Лигу шампиона, на Светском првенству заузели смо четврто место. Нико није задовољан, али не може се рећи да је лош резултат. Бити у прве четири екипе на свету не сматрам да је лоше, али јесте резултат којим лично нисам задовољан. Ипак, могу да признам да није лоше. С друге стране, с Ференцварошем сам освојио све трофеје: 2025. била је за мене лепа. Није као 2024, али добро, не може свака да буде таква. Наставио сам у том неком ритму, мало ме је при крају године и повреда спречила, опет, оно што је најважније, био сам присутан и задовољан сам пруженим партијама – закључио је Мандић.