Mandić: Zaslužili smo punu Arenu

Zelena loptica podseća nas na tenis i Novaka Đokovića, (ne)zvanično najboljeg tenisera svih vremena.

Zvuk mrežice posle šuta najčešće se čuje kad ostanemo budni do jutra i gledamo Nikolu Jokića u NBA ligi – gle čuda, još jednog u nizu srpskih sportista sa zvanjem - najbolji. Istina, možda još nije GOAT, ali je bez sumnje obeležio period i za iha-haj godina biće upisan zlatnim slovima u istoriju košarke.

Skok Ivane Španović, ili danas Angeline Topić, govori nam da imamo sjajne predstavnike u kraljici sportova. Tu su i tzv. „ostali sportovi”, poput boksa, džuda, mnogih drugih.

Heroj ovih redova nosi kapicu i decenijama potvrđuje kvalitet. U prilog tome idu i ostvarena priznanja, izdvojićemo ona koja potvrđuju sve to: tri olimpijska zlata u nizu i četiri Lige šampiona.

Dete Partizana i strah svih golmana kad je kod njega lopta – ime mu je Dušan Mandić.

Jedan od najboljih vaterpolista na svetu, čije se partije posebno pamte. Ono što ga očekuje jeste Evropsko prvenstvo (ima tri zlatne medalje sa EP) i prilika da se, kao 2016, ponovo raduje pred domaćom publikom.

Jedrilica srpske reprezentacije i adut Uroša Stevanovića imao je uspešnu sezonu iza sebe, početak nove protekao je u povredi, od koje se, na sreću, opravio dovoljno da bude na pripremama.

Srbiju čeka veliki izazov i prilika za prvo zlato na EP još od 2018, na krilima navijača Mandić će da pokuša da još jednom obraduje naciju i pokaže zašto je u samom vrhu.

- Odradili smo pripreme u Kragujevcu, Sloveniji i Atini. Malo je gorak ukus posle poraza od Grčke, ali radi se o tome da smo 20 minuta igrali sjajnu odbranu. Ne bih da sad ulazim u neku analizu, međutim, bili smo zaista dobri u defanzivi. To je ono što mi uliva dobru energiju. Držimo se toga. Pripremni je period, upravo smo zato i imali ovakve utakmice. Bitne su nam upravo zbog tih stvari, da možemo da vidimo šta je dobro, gde može bolje. Utakmica protiv Grčke bila je specifična, prijateljska. Domaćin je apsolutno bio bolji, posebno u poslednjih 12 minuta. Tek je početak, turnir u Trebinju mnogo toga će da pokaže, ono najvažnije dešavaće se u Beogradu na Evropskom prvenstvu. Iz iskustva znam da rezultati iz pripremnog dela ne moraju da pokažu mnogo toga – počinje s jasnim stavom razgovor za Žurnal Dušan Mandić.

Klupska pauza je počela, međutim, imali ste malo vremena za odmor. Koliko je izazovno ponovo prolaziti kroz pripremni period?

- Teško je i sve je teže. Što si iskusniji i stariji, nekako bude drugačije. Imali smo pauzu dva dana i već 1. januara idemo u Trebinje. Vraćamo se na Badnji dan, na Božić imamo trening. Meni je to onako... Sad kad sam porodičan čovek, treba sažvakati, nije lako u nekim momentima. Imamo cilj, igramo u Beogradu. Priželjkujem da svi budu zdravi i da atmosfera u Beogradskoj areni bude onakva kakva bi trebalo. Da tribine budu pune na našim utakmicama, uz sportsko navijanje, podršku reprezentaciji.

Propustili ste veliki broj utakmica zbog povrede i počeli relativno skoro da trenirate?

- U dobrom sam stanju, pre svega vezano za tu povredu. Saigrači su počeli s radom 5, ja 8. decembra po malo drugačijem programu zbog cele situacije oko ramena, svega. Generalno, oporavak ide po planu. Ipak, nije lako, pogotovo što nastavljamo „iz sezone”, bez pauze. Još i povreda, potrebno je misli usmeriti u pravom smeru. Stalno se javljaju potpitanja, u smislu da li je zaista dobro, hoće li da bude sve kako treba. Postoji ta neka bojazan da se povreda slučajno ne vrati. Kako je bilo, sad sve ide u dobrom smeru.

Sledi odlazak u Trebinje i kontrolni mečevi protiv Mađarske, Grčke, Francuske, Italije i Španije?

- Odigraćemo tri utakmice u tri dana. Protivnici su vrhunski. Biće to dobra provera.

Prvu fazu na EP igramo s Holandijom, Izraelom i Španijom i treba biti oprezan, svaki bod je važan, posebno pošto se Srbija ukršta sa A grupom gde su Malta, Francuska, Crna Gora i Mađarska?

- Biće baš teško. Ne gledam prve tri utakmice, jer već znamo protiv koga igramo. Izuzetno teška grupa, teoretski čak i jedan poraz ne garantuje prolaz, pričamo teoretski. Nadamo se da ćemo zalet koji smo nekad hvatali kroz grupnu fazu, da ćemo sad da hvatamo kroz turnir u Trebinju. Igra se na svaka dva dana. Osam mečeva u 15 dana, to je strahovit napor. Ipak, kako nama, tako i drugima. U grupi imamo samo Izrael protiv koga možemo za nijansu da se opustimo, da nemamo rezultatski strah. Sve ostale ekipe ne smemo da potcenimo, posebno jer se prenose bodovi. Mora da se uđe maksimalno. Kao što sam rekao, voleo bih da nas navijači podrže. To će za nas da predstavlja dodatni podstrek.

Kad se vratimo u neki prethodni period, pored zlata u Parizu Srbija je bila četvrta na svetu ovog leta. Deluje da se malo izgubio kontinuitet osvajanja medalja na velikim takmičenjima?

- Rezultat ćemo meriti ili će se gledati posle Evropskog prvenstva. Izgubili smo kontinuitet nekih medalja, ali to nam se dešavalo i u prethodnoj generaciji. Osvajali smo medalje redovno od 2014. do 2019, imali niz od devet zlatnih, onda smo 2017. uzeli bronzu, 2018. zlato i godinu kasnije zlato u Svetskoj ligi, na Evropskom i Svetskom prvenstvu nismo uzeli medalju u ovom sastavu. Svi igraju, trude se, napreduju. Ima osam reprezentacija koje konkurišu za medalju, za zlato možda šest. Baš je velika konkurencija. Dugo smo dominirali, opet nismo izgubili primat na tim najvažnijim takmičenjima, a to su Olimpijske igre.

EP u Beogradu biće polazna tačka i za druge turnire?

- Često ovo kažem i tako se i postavljam. Sva ova velika takmičenja po meni su važne usputne stanice za Olimpijske igre. Beograd, pa Budimpešta, Podgorica i onda Los Anđeles. Sve su to stanice i prilika za neke nove igrače, za mlade. Da napreduju kroz klubove, ali i u reprezentaciji. Beograd će definitivno da bude poseban izazov, pritisak, možda i podstrek. Videćemo kako će ko da reaguje. Nema nas puno koji smo osetili Arenu 2016. Tu su Miloš Ćuk, Sava Ranđelović, Nikola Jakšić i ja, čini mi se da je to - to. Ima tu još iskusnih igrača, ima i mlađih. Potrudićemo se da dajemo podršku jedni drugima, crpimo energiju kroz pozitivne segmente na treningu i na utakmicama.

Nije mnogo igrača igralo na domaćem terenu, sigurno ćete kroz svoje iskustvo da im dodatno pomognete?

- Potrudiću se, naravno. Svi ti mlađi igrači treba da nađu onoga u ekipi, jednog ili više igrača, koji ulivaju poverenje i snagu. Da u nekom momentu, kad se osetiš nesigurno, pogledaš saigrača u oči i prosto on, kao iskusniji, pomogne. Trudiću se da budem takav primer. Videćemo, nezgodno je, novi format takmičenja. Gledajući prethodne turnire, to nama najmanje odgovara. Uvek smo hvatali zalet kroz tu grupnu fazu, sad moramo da radimo mnogo brže. Od prve utakmice s Holandijom... Pre neki dan Holanđani su pobedili Hrvatsku na pripremnom turniru. Video sam i da je Hrvatska savladala Mađarsku 13:7. Sve je to početak i svi su još u fazama. Ciljaju da budu u najboljoj formi od 10. januara. Biće interesantno. Kažem, znam šta bi nama zaista dalo snagu - dobro navijanje. Privilegija je biti u prilici da igraš na Evropskom prvenstvu u Beogradu i da u Areni bude puno gledalište.

Šta biste poručili navijačima?

- Poruka za navijače: dođite u Arenu, budite nam podrška i vetar u leđa. Iskrena podrška, što smo mi kao sport i vaterpolisti zaslužili.

Utakmica protiv Grčke na Svetskom prvenstvu u Singapuru ostala je u lošem sećanju svima, nema sumnje se iz nje dosta naučilo?

- Utakmica je specifična iz razloga što nam se tako nešto nije dogodilo. S druge strane, bila su nova pravila, potrošnja protiv Mađarske i dodatno razočaranje. Želeli smo svi bronzu, skupili smo se i pričali. Jednostavno, nismo bili blizu da pobedimo. U prvoj četvrtini bili smo u igri, ili do sredine druge. Treba ljudi da znaju i kakva je reprezentacija Grčke. Ne znam koliko su upoznati, ali zaista je u pitanju sjajna reprezentacija, pokrivena na svim pozicijama i verovatno s najboljim centrima. Grčka možda ima i najbolji centarski par, uz Španiju.

Sumiranje godine u ovim trenucima dođe kao obaveza. Vaša je što se tiče sportskog dela bila ponovo kvalitetna?

- Smatram da je uspešna, i te kako. Osvojio sam Ligu šampiona, na Svetskom prvenstvu zauzeli smo četvrto mesto. Niko nije zadovoljan, ali ne može se reći da je loš rezultat. Biti u prve četiri ekipe na svetu ne smatram da je loše, ali jeste rezultat kojim lično nisam zadovoljan. Ipak, mogu da priznam da nije loše. S druge strane, s Ferencvarošem sam osvojio sve trofeje: 2025. bila je za mene lepa. Nije kao 2024, ali dobro, ne može svaka da bude takva. Nastavio sam u tom nekom ritmu, malo me je pri kraju godine i povreda sprečila, opet, ono što je najvažnije, bio sam prisutan i zadovoljan sam pruženim partijama – zaključio je Mandić.