Марко враћа сјај Орловима

Репрезентација Србије у футсалу, после три узастопна учешћа на финалним турнирима европских првенстава није успела у квалификационој групи са Чешком, Белгијом и Аустријом да се избори за завршницу такмичења од 21. јануара до 7. фебруара 2026. године у Летонији, Литванији и Словенији.

Неуспех је за последицу имао и промену на селекторској позицији, Дејана Мајеса наследио је млади Крагујевчанин Марко Гавриловић (42). Тренерску каријеру градио је у матичном Машинцу, Пожаревцу, Јастрепцу из Блаца, Новом Пазару и мађарском Кечкемету. Упоредо са овим активностима, пет година био је први помоћник у селекцији Србије до 19 година, а три године и селектор. Кад се прође овакав пут, најприроднији наставак каријере је преузмање најбоље репрезентације, али тренутак у којем је Гавриловић дошао на ту позицију све је само не лаган. Знање је неспорно, али поред њега биће му потребно још много храбрости и среће да би Србију вратио међу редовне учеснике највећих међународних такмичења.

У октобру се први пут сусрео са репрезентативцима и тада је некомплетна селекција одиграла два пријатељска дуела у Пољској, од домаћина је поражена (2:5), док је Холандија побеђена (3:2). Пре десетак дана, у Нишу и Врању, уследиле су две још јаче провере са Шпанијом, седмоструким европским и двоструким светским прваком. Забележена су оба пораза - 1:5 и 0:3.

- Утакмице су нам помогле да видимо где смо тренутно у односу на једну од најбољих репрезентација на свету и великог кандидата за освајање пехара на Европском првенству. Дуели са Шпанијом пробуде код сваког играча мотивацију па дају нешто више него што би у утакмицама са обичним ривалима. То је плус, као што је и то да такви тимови кристално јасно отворе очи и укажу на све недостатке. Знали смо и пре тих мечева где смо, али они све проблеме потпуно оголе. Потребно је да сви буду свесни, не само стручни штаб, да их имамо. Остаје нам да заједнички засучемо рукаве и прионемо на рад. Утакмице су показале колико смо далеко од најбољих светских екипа, као и то шта то треба поправити да би им једног дана били ближе, можда их и победили - каже Гавриловић.

Утакмице су договорене још пре годину дана, било је замишљено да за обе екипе буду генерална проба пред Европско првенство.

- Како се нисмо пласирали остало је да нам уђу у склоп припрема за почетак квалификација за светско првенство. Да смо тада знали да нећемо ићи, вероватно не бисмо одабрали Шпанију, али не смета ми. Увек је добро играти против најјачих јер имам осећај да смо из ове две утакмице изашли бољи него што смо били. 

Почетак квалификација је у октобру 2026. године. На списку за Шпанију било је 16 кандидата, али извесно је да постоји простор за попуну још неким именима.

- Октобар је далеко. Ово је био костур, али због повреде недостајао је Јован Лазаревић, откако сам селектор ни на једном окупљању није био. Голман Слободан Томић је у Финској, повреда га је спречила да се одазове, није био ни Александар Јањић, а био је с нама у октобру. Има ту још играча из лига у блиском окружењу, а на радару су још неки из нашег првенства.

Чини се да су у овом тренутку пробне утакмице преко потребне, а мало је слободних термина до октобра.

- Велики проблем је што према ФИФА календару имамо право да селекцију окупимо још само два пута, у јануару ће нам ривал бити Мађарска, док у априлу, највероватније, предстоји сусрет са  Словенијом, иако још није дефинитивно уговорен. До почетка квалификација чека нас пауза од пола године. Ко гледа са стране могао би да закључи  да је времена довољно, а у стварности ћемо за десет месеци имати само две недеље заједничког рада.

Због пада на светској ранг – листи пут Србије до највеће светске смотре биће отежан.

- Жреб квалификационих група је 19. маја и тек тада могло би нешто конкретније да се каже. Пут до завршнице је дугачак. Још није одређен ни домаћин, уколико то буде наш континент из Европе ће на финални турнир шест репрезентација, буде ли се играло ван Старог континента - седам. Потребно је прескочити два круга, у жребу за први бићемо, највероватније, у другом шеширу. Прођемо ли га, због пада на 18. место, а да је Русија рангирана били бисмо једно ниже, извесно је да ћемо се наћи у најслабијем, четвртом шеширу.

Прихватањем селекторске функције суочио се и са преовладавајућом констатацијом да у руке узима врућ кромпир.

- Људи са стране гледају ствари на један, а ја их гледам на други начин. Да сам размишљао о врућем кромпиру онда не бих никад и нигде радио. Све клубове и репрезентације узимао сам у тренутку који је сличан овом. Мој и посао стручног штаба је да из играча извучемо максимум, а кад се подвуче црта резултат ће рећи да ли је направљен помак. Уколико од нас неко очекује да будемо европски или светски прваци то потпада под нереална надања. То нису захтеви које ћу да стављам пред играче.  У спорту, као и у животу важно је бити реалан и рационалан, као и знати где си у овом моменту, односно где желиш да одеш. По коефицијенту успешности смо 18. репрезентација на планети, са играчким кадром који је на располагању и уз подршку савеза за годину, три или пет  реално можемо да направимо помак. 

Шта је потребно да се уради да бисмо из Прве лиге црпили више кандидата за А селекцију.

- До сутра можемо да набрајамо шта треба, али прво треба видети шта је реално. Поставља се и питање да ли људи који воде клубове у постојећим финансијским и инфраструктурним оквирима могу више и боље.