Marko vraća sjaj Orlovima

Reprezentacija Srbije u futsalu, posle tri uzastopna učešća na finalnim turnirima evropskih prvenstava nije uspela u kvalifikacionoj grupi sa Češkom, Belgijom i Austrijom da se izbori za završnicu takmičenja od 21. januara do 7. februara 2026. godine u Letoniji, Litvaniji i Sloveniji.

Neuspeh je za posledicu imao i promenu na selektorskoj poziciji, Dejana Majesa nasledio je mladi Kragujevčanin Marko Gavrilović (42). Trenersku karijeru gradio je u matičnom Mašincu, Požarevcu, Jastrepcu iz Blaca, Novom Pazaru i mađarskom Kečkemetu. Uporedo sa ovim aktivnostima, pet godina bio je prvi pomoćnik u selekciji Srbije do 19 godina, a tri godine i selektor. Kad se prođe ovakav put, najprirodniji nastavak karijere je preuzmanje najbolje reprezentacije, ali trenutak u kojem je Gavrilović došao na tu poziciju sve je samo ne lagan. Znanje je nesporno, ali pored njega biće mu potrebno još mnogo hrabrosti i sreće da bi Srbiju vratio među redovne učesnike najvećih međunarodnih takmičenja.

U oktobru se prvi put susreo sa reprezentativcima i tada je nekompletna selekcija odigrala dva prijateljska duela u Poljskoj, od domaćina je poražena (2:5), dok je Holandija pobeđena (3:2). Pre desetak dana, u Nišu i Vranju, usledile su dve još jače provere sa Španijom, sedmostrukim evropskim i dvostrukim svetskim prvakom. Zabeležena su oba poraza - 1:5 i 0:3.

- Utakmice su nam pomogle da vidimo gde smo trenutno u odnosu na jednu od najboljih reprezentacija na svetu i velikog kandidata za osvajanje pehara na Evropskom prvenstvu. Dueli sa Španijom probude kod svakog igrača motivaciju pa daju nešto više nego što bi u utakmicama sa običnim rivalima. To je plus, kao što je i to da takvi timovi kristalno jasno otvore oči i ukažu na sve nedostatke. Znali smo i pre tih mečeva gde smo, ali oni sve probleme potpuno ogole. Potrebno je da svi budu svesni, ne samo stručni štab, da ih imamo. Ostaje nam da zajednički zasučemo rukave i prionemo na rad. Utakmice su pokazale koliko smo daleko od najboljih svetskih ekipa, kao i to šta to treba popraviti da bi im jednog dana bili bliže, možda ih i pobedili - kaže Gavrilović.

Utakmice su dogovorene još pre godinu dana, bilo je zamišljeno da za obe ekipe budu generalna proba pred Evropsko prvenstvo.

- Kako se nismo plasirali ostalo je da nam uđu u sklop priprema za početak kvalifikacija za svetsko prvenstvo. Da smo tada znali da nećemo ići, verovatno ne bismo odabrali Španiju, ali ne smeta mi. Uvek je dobro igrati protiv najjačih jer imam osećaj da smo iz ove dve utakmice izašli bolji nego što smo bili. 

Početak kvalifikacija je u oktobru 2026. godine. Na spisku za Španiju bilo je 16 kandidata, ali izvesno je da postoji prostor za popunu još nekim imenima.

- Oktobar je daleko. Ovo je bio kostur, ali zbog povrede nedostajao je Jovan Lazarević, otkako sam selektor ni na jednom okupljanju nije bio. Golman Slobodan Tomić je u Finskoj, povreda ga je sprečila da se odazove, nije bio ni Aleksandar Janjić, a bio je s nama u oktobru. Ima tu još igrača iz liga u bliskom okruženju, a na radaru su još neki iz našeg prvenstva.

Čini se da su u ovom trenutku probne utakmice preko potrebne, a malo je slobodnih termina do oktobra.

- Veliki problem je što prema FIFA kalendaru imamo pravo da selekciju okupimo još samo dva puta, u januaru će nam rival biti Mađarska, dok u aprilu, najverovatnije, predstoji susret sa  Slovenijom, iako još nije definitivno ugovoren. Do početka kvalifikacija čeka nas pauza od pola godine. Ko gleda sa strane mogao bi da zaključi  da je vremena dovoljno, a u stvarnosti ćemo za deset meseci imati samo dve nedelje zajedničkog rada.

Zbog pada na svetskoj rang – listi put Srbije do najveće svetske smotre biće otežan.

- Žreb kvalifikacionih grupa je 19. maja i tek tada moglo bi nešto konkretnije da se kaže. Put do završnice je dugačak. Još nije određen ni domaćin, ukoliko to bude naš kontinent iz Evrope će na finalni turnir šest reprezentacija, bude li se igralo van Starog kontinenta - sedam. Potrebno je preskočiti dva kruga, u žrebu za prvi bićemo, najverovatnije, u drugom šeširu. Prođemo li ga, zbog pada na 18. mesto, a da je Rusija rangirana bili bismo jedno niže, izvesno je da ćemo se naći u najslabijem, četvrtom šeširu.

Prihvatanjem selektorske funkcije suočio se i sa preovladavajućom konstatacijom da u ruke uzima vruć krompir.

- Ljudi sa strane gledaju stvari na jedan, a ja ih gledam na drugi način. Da sam razmišljao o vrućem krompiru onda ne bih nikad i nigde radio. Sve klubove i reprezentacije uzimao sam u trenutku koji je sličan ovom. Moj i posao stručnog štaba je da iz igrača izvučemo maksimum, a kad se podvuče crta rezultat će reći da li je napravljen pomak. Ukoliko od nas neko očekuje da budemo evropski ili svetski prvaci to potpada pod nerealna nadanja. To nisu zahtevi koje ću da stavljam pred igrače.  U sportu, kao i u životu važno je biti realan i racionalan, kao i znati gde si u ovom momentu, odnosno gde želiš da odeš. Po koeficijentu uspešnosti smo 18. reprezentacija na planeti, sa igračkim kadrom koji je na raspolaganju i uz podršku saveza za godinu, tri ili pet  realno možemo da napravimo pomak. 

Šta je potrebno da se uradi da bismo iz Prve lige crpili više kandidata za A selekciju.

- Do sutra možemo da nabrajamo šta treba, ali prvo treba videti šta je realno. Postavlja se i pitanje da li ljudi koji vode klubove u postojećim finansijskim i infrastrukturnim okvirima mogu više i bolje.