Цупара: Милан свему дао смисао

Иза сваког великог спортисте стоји прича коју семафори не памте, али живот дубоко урезује. На голманској линији, Владимир Цупара навикао је да стоји мирно док се све око њега убрзава. То је место на коме се одлучује крајњи исход, танка граница између успеха и пораза. И у животу је, заједно са супругом Аном, дуго стајао на сличној линији – наде, стрпљења и вере.

Годинама су чекали тренутак који мења све, пролазећи кроз искушења која не стају у спортске статистике. Кад је коначно стигaо син Милан, њихов брак прешао је ону најважнију линију – испуњења. Заједница саткана од љубави, поштовања и поверења данас је његов најчвршћи ослонац. С тог места унутрашњег мира, Цупара одлази на Европско првенство (15. јануар – 1. фебруар), носећи дрес Србије као голман са знањем како се бране голови, али и који је научио како се чувају најважније животне победе.

- Променило се, све се променило доласком Милана, живот нам има смисла и ово ће да буде најлепши Божић у нашим животима – почео је причу Владимир Цупара, док супруга Ана с наследником насмејано шета по кући.

Много лепих ствари догодило се у протеклом периоду?

- Најлепша је долазак Милана, али коначно смо се уселили и у нови стан који смо дуго опремали и после дуго времена бићемо за Божић у Србији, код куће. До сада нисмо имали ту привилегију, увек смо у јануару ишли на неки турнир спремајући се за велико такмичење. Морамо да поштујемо празнике и време с породицом, репрезентација јесте моја породица, али верујем да свако од нас жели за празник да буде с децом.

Како проводите Божић?

- Скоцкали смо све тако да су и моја и Анина породица близу, па проводимо време заједно. Као дете био сам положајник код ујака и тетке, али сад се ситуација променила јер је ту Милан.

Ана се надовезала:

- А, 6. јануара, на Бадњи дан, Владимир традиционално прави рибљу чорбу код његове маме у Омољици. Тад се окупи читава фамилија и то је још један посебан дан. У исто време док прави чорбу, на другој страни пече се прасе за Божић. У Банату имамо један обичај који зовемо коринђање, на Бадње вече деца иду од врата до врата, певају и добију слаткише. Традиционалне су поморанџе, мандарине, ораси, али сад добијају и чоколадице.

Владимир је додао:

- Ми такав обичај немамо, али обавезно идемо у цркву. Ја постим, Ана ове године не може, јер је Милан беба, али то нам је генерално веома битно. Крстили смо сина са 40 дана и он се причестио, тако да су то неке вредности до којих веома држимо. За Божић идемо код моје маме, кад је време ручка онда смо код Аниних.

Велики сте верници, Владо, ви идете често на Хиландар?

- Био сам у децембру, тачно пред почетак припрема репрезентације, да добијем благослов. Помолио сам се за здравље и успех Србије на првенству Европе.

Шта за вас представља вера?

- Не волим много о томе да причам, јер то свако у себи носи и на свој начин. Вера нас учи да живимо како треба, ако пратимо Божије заповести сигуран сам да ћемо бити бољи људи, биће лепше и мени и свима око мене. Чести одласци у цркву су с једне стране жртва, али Ана и ја проналазимо нешто лепо у томе и подржавамо се.

Посећивали сте и манастире?

- Три и по године чекали смо Милана и с вером у Бога и уз велику љубав смо га добили. Ишли смо на Егину, па у Тумане, читане су нам молитве испред великих светаца. На Егини, у Манастиру Светог Нектарија, ушли смо у његову собу, ту је била његова велика икона и поред прозор. У моменту кад је Ана целивала икону кроз прозор је улетела бела латица неког цвета и тачно испред ње пала. То је сцена коју никада нећу да заборавим. Ана је шест месеци после тога затруднела.

Ана је испричала анегдоту из манастира Тумане:

- Баш кад смо улазили, рекли су „Окупите се да прочитамо молитву за пород” и ми смо се само погледали. Сам тај моменат био је чаробан, јер нисмо знали то.

Занимљиво је да сте пре тачно годину, заправо другог дана Божића, сазнали да чекате дете?

- И то после моје рибље чорбе – кроз смех објашњава Влада. - Ана се најела чорбе и кад смо дошли кући било јој је мука и стално је говорила како је превише појела. Била је одлична чорба, али сам помислио да можда нешто није како треба. Сутрадан смо имали госте, отишао сам да их испратим и кад сам се вратио Ана је стајала и дрхтала, а онда сам видео позитиван тест! Тако да ето, тачно је годину од момента кад смо сазнали да чекамо дете, па до овог тренутка кад с њим славимо Божић. Уједно, прошли Божић био је први кад сам се причестила, тако да је ово све Божија воља.

Заједно сте скоро пет година, како сте се упознали?

- Преко Сање Радосављевић, наше репрезентативке, која нас је касније и венчала. Била је веома упорна да нас споји, али Ана се опирала јер је мислила да су спортисти неозбиљни и на све то ко зна где живе по свету… Међутим, од судбине није могла да побегне, тако да се тај сусрет догодио пре четири и по године.

Све се брзо одвијало у вашем заједничком животу?

- После свега два месеца почели смо да живимо заједно. Били смо на мору и ја сам је питао да се пресели у Веспрем, мој тадашњи клуб. И она је као из топа одговорила да хоће. Из Грчке, док смо били на лежаљкама позвао сам клуб и замолио да заврше папире јер долазим с девојком. Од тог тренутка више се нисмо раздвојили.

Ана, колико је тешко бити са спортистом?

- Није ни најмање, штавише, имамо много више времена да проведемо заједно него да обоје имамо неки посао од осам сати. Важим за дисциплиновану особу, али уз Владу је све то много више, има програмирано време, одговорност. Веома је битно какав дан има, да се испоштује његова рутина, тачно се зна кад шта једе, шта не сме, шта никако не сме, шта се једе пред утакмицу, после…

Да ли је то много одрицања?

- Јесте – рекла је Ана. - Влада није ту ни за лепе, ни за ружне моменте, једноставно нико га не пита како му је и да ли може, просто мора. Прошле године први пут смо прославили Божић заједно, увек је с репрезентацијом.

Владимир Цупара је додао:

- Мислим да се сви жртвују, ми спортисти и наше породице, али тако мора, зарад нечег много лепшег.

Како замишљате себе за десет година?

- Исто овако што се мене тиче - рекао је сјајни голман. - Једини проблем може да буде где ће дете да иде у школу, али размишљаћемо о томе кад дође време – рекао је Владимир Цупара.