Јојић: Титула за 100 година

Милош Јојић је за кратко време стекао статус једног од најомиљенијих фудбалера у Бањалуци. Иако је „закаснио” с доласком у Борац из шпанског друголигаша Кастељона, у ходу се прикључио црвено-плавима и изборио место стандардног првотимца, значајно доприневши освајању титуле јесењег првака Премијер лиге Босне и Херцеговине.

Некадашњи репрезентативац Србије постао је незаменљива карика у везном реду крајишког великана, био асистент и стрелац у маратонској полусезони и на одмор отишао крунисан јесењом круном. Све то је само додатни мотив за пролеће кад ће Борац, у години јубилеја и прославе 100. рођендана, да јуриша на четврту титулу у „Дејтонској земљи”.

- У Бањалуци се лепо осећам, међу „својима” сам. Примљен као најрођенији, веома брзо сам се уклопио. Неке играче у Борцу познавао сам од раније и није било никаквих проблема. За кратко време заволео сам град – почео је причу Милош Јојић, узданица црвено-плавих.

Да ли сте раније долазили у крајишку лепотицу?

- Да, био сам само једном у Бањалуци и то на омладинском турниру с Партизаном. Пре 15-ак година, сећам се да смо спавали у хотелу „Талија”, шеткали се Господском улицом, била су то два-три изузетна дана у мом животу.

На Меморијалу „Душко Ожеговић” који је организовао ФК Напријед?

- Мислим да се тако звао, али не могу тачно да се сетим, давно је било. Имали смо успешан наступ. И тада ме је Бањалука одушевила. Леп је ово град, дивни људи који уживају у фудбалу.

Значи, у град на Врбасу дошли сте с љубављу?

- Нисам много размишљао, кад ми се „отворила“ прича и прилика да дођем у Борац прихватио сам. То је наш клуб, народ, Бањалучани су прошле године имали изузетно успешну сезону, поготово на међународној сцени. Скренули су пажњу на себе. Све се некако брзо десило и постигли смо договор о сарадњи на обострано задовољство.

Очев корен вам је крајишки?

- Јесте, из Санског Моста, подно Грмеча. Нажалост, нисам ишао у очев завичај, био сам мали, онда је кренуо рат. Мој Мирослав је брату и мени много причао о тим крајевима. Мајка Сања је из Инђије.

На свакој утакмици Борца добијате лично аплаузе на отвореној сцени, је ли то привилегија?

- Сви смо ми у служби Борца, тако сам и ја увек стављао клуб испред себе, где год сам био. Наравно, симпатије и подршка које публика и навијачи шаљу с трибина годе и мотивишу.

Полусезона је била дуга, јесте ли се уморили?

- Било је турбуленција, тешких периода, али смо успешно остварили зацртане циљеве, зимујемо на трону. Првенство је било изазовно, стигао нас је и умор, одмор у право време, пред празнике.

Кад смо већ код празника, где и с ким их проводите?

- Првенство је још трајало, а супруга и син већ су били у Дубаију и чекали да им се придружим уочи дочека Нове године. За Бадњи дан и Божић, традиционално, идемо или код мојих у Пазову, или у Чачак, одакле ми је супруга. Увек се договарамо и један дан смо код мојих, други код жениних. Бићу у Србији до почетка зимских припрема.

У преводу, бићете нон-стоп у покрету?

- Тако је то код мене сваке зиме. Тада, некако, имам највише времена и простора кад су професионалне обавезе у питању и онда тај период желим да искористим на најбољи начин, уз породицу и родбину.

Борац је увек био магнет за играче Партизана и Црвене звезде, ви сте наставили тај низ?

- Упознат сам с том чињеницом, јер је Борац израстао у клуб с респектом и имиџом. Мислим да је у Бањалуци било више Партизанових него Звездиних играча, али нисам пратио тачну статистику. Срећан сам што сам успео да оправдам очекивања и поверење људи из клуба током четири проведена месеца. Следују ми и прве припреме са екипом, биће то сасвим друга прича.

Пробирљиви Бањалучани ретко кога прихвате за љубимца, како сте их „купили”?

- Хвала прво на лепим речима. Живим 24 часа за фудбал, тренинг, утакмицу, укупан амбијент. Тако сам научио од старта да се понашам, професионално и одговорно. Једноставно, тако се мора ако данас желиш да будеш на нивоу и задовољиш очекивања. Наравно, има и грешака, саставни су део фудбала и живота. Оно што ме радује је то да преовладавају увек позитивни коментари и лепо се осећам. Људи препознају оно што радимо екипа и ја. Волео бих да људи буду још бројнији на трибинама. Не мора 10.000, али желим да дођу, да нас подрже, буду ветар у леђа. Ниједном противнику није лако у таквом амбијенту.

Може ли Борац до титуле?

- Искрено се надам. Велики циљ је испред клуба, играча и навијача, наш приоритет. Прижељкујемо титулу и желимо да је освојимо. Зато и јесмо ту, у Борцу! Успешно смо прешли пола пута, зимујемо на трону.

Пролеће је увек теже од првог дела шампионата?

- Јесења титула не значи много уколико се не радујете на крају првенства и узмете титулу. Неће да буде лако. Сарајево се пробудило, Зрињски игра добро, имамо још напорних 17 кола у наставку трке. Једноставно, Премијер лига је интересантна, уједначена, пуно је дербија, сваки меч на страни велики изазов. Сигурно ће да буде и киксева, није могуће да победите у свим утакмицама. Верујем да имамо квалитет, чврсто на земљи. Има још много мечева, после сваког ћемо да гледамо да будемо корак ближе циљу. Очекујем да га и остваримо.

Година 2026. је посебна за Борац, слави 100. рођендан?

- Свесни смо те чињенице и управо зато желимо да освојимо титулу, да она буде украс на век постојања клуба. Било би лепо да 100 година заокружимо и крунишемо на такав начин – круном! После тога је велики изазов - Европа.

Порука на крају?

- Па ја се, некако, водим здрављем на првом месту. Кад је оно ту све је лакше. Пре свега мојим навијачима који ме подржавају и надам се да ћемо заједно да се изборимо за титулу у јубиларној години. Свим читаоцима Спортског журнала желим успешну Нову годину – нагласио је Милош Јојић.