Почетна / Фудбал

Кад Ђермановићи командују…

Браћа Срећко и Александар, у улози штопера, пишу историју БСК-а из Баћевца и ОФК Београда
ФОТО: Лична архива

Истинитост народне изреке да ивер не пада далеко од кладе савршено се огледа и у примеру браће Срећка и Александра Ђермановић. Осим што су слични ко јаје јајету, играју на истој, позицији штопера, али у различитим клубовима. Млађи Срећко је члан БСК-а из Баћевца, док је Александар једна од најчвршћих карика ОФК Београда.

Прве фудбалске кораке направили су заједно, кад је дефанзивац Романтичара, по препоруци лекара, због проблема са равним табанима, почео да другује са лоптом. Срећко је као „мали бата” желео да га прати у стопу и тако је све почело.

- Ово путовање почео сам рано, са пет година, у Радничком из Ваљева - завртео је филм Срећко. - На терен сам стигао готово случајно, као пратња брату Александру, кад су га родитељи одвели на први тренинг изразио сам жељу да идем са њим.

Сторија је почела да се развија…

- Према речима родитеља и старијих у клубу важио сам за једног од најбољих у млађим категоријама. Период пубертета донео је и прве озбиљније изазове. Нагли раст изазвао је проблеме са Ахиловом тетивом, коленима и куковима… Све то резултирало је дугим паузама, али уз велики труд и жељу успео сам да надокнадим пропуштено.

Онда је дошло време за светла велеграда.

- Кад сам уписао факултет за Спорт и физичко васпитање, указала ми се прилика да заиграм у Српској лиги Београд. Постао сам део Синђелића и изборио се за стандардно место, али на другој позицији. Иако сам током већег дела каријере играо у вези и као нападач, последње две године сам на позицији штопера. У београдској елити провео сам две сезоне, али обавезе на факултету захтевале су озбиљније компромисе. Због тога сам одлучио да се спустим ранг ниже и постао сам члан БСК-а. Та одлука се показала као пун погодак.

О томе довољно сведочи податак да је Срећко јесенас, као дефанзивац, седам пута био кобан за мреже ривала и налази се на трећој позицији на листи стрелаца.

Рекло би се „без брата нема заната”.

- Александар је годину старији и има важну улогу у мом животу и каријери. Често ми даје савете, али има ситуација у којима могу да му помогнем. Иако не разговарамо често о фудбалу, међусобна подршка је увек присутна.

Због сјајног учинка у јесењем делу трке млађи Ђермановић налази се на листи жеља многих клубова.

- Немам јасну слику о животним циљевима. Тренутно сам разапет на више страна - факултет, посао и фудбал. Упркос бројним повредама и препрекама, нисам одустао од фудбала. То је константа мог живота и снага која ме гура напред - јасан је Срећко.

Александар се осврнуо на оно што су плаво-бели приказали јесенас…

- Нисам задовољан како је протекао први део првенства, очекивали смо више, сли фудбал је таква игра, некада си горе, па доле. Верујем да ћемо на пролеће поправити пласман.

Кад му обавезе дозволе, труди се да Срећку пружи подршку.

- Немам замерку на братову игру, на свакој утакмици пружа максимум и бори се до последњег атома снаге. То тврдим. Сваки играч увек може да напредује у свим фудбалским сегментима, како у техничком смислу, тако и у брзини, снази, издржљивости. Природно је да увек тежимо да будемо бољи - истакао је Александар Ђермановић, старији брат од којег Срећко може много да научи. Нема сумње да већ јесте, потези на терену о томе сведоче.

ВРЛИНЕ И МАНЕ

Александар Ђермановић шпарта дефанзивном линијом ОФК Београда, али не воли тему ко је бољи…

- Незахвално је причати о томе који је брат бољи, то је исто као да питате мајку које дете више воли. Колико смо слични изгледом и карактерно, толико смо различити по питању неких других ствари. Свако има врлине и мане - каже адут Романтичар.

СРЕЋКО, МАНИ СЕ ТЕРЕТАНЕ!

Увек је занимљиво знати шта старији брат саветује млађег.

- Волео бих да настави како је кренуо и да као штопер решета мреже, по томе је препознатљив… И да мало смањи теретану - уз осмех је поентирао Александар.

ФУДБАЛ, ФАКУЛТЕТ, ФАНАТИЗАМ…

Срећко Ђермановић је професионални фудбалер, студент Факултета спорта и физичког васпитања и до фанатизма је загрижени за теретану за коју га веже посао.

- Почео сам да радим код Милована Кнежевића у теретани која се бави кондиционом припремом фудбалера. За сада успевам да ускладим посао, студије и фудбал. Моје знање о кондиционој припреми је сада на викшем нивоу него када сам почињао, али и даље далеко од циља којем тежим. Док сам млад и пун енергије желео бих да постигнем успех на свим пољима - самоуверен је Срећко.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.