Kad Đermanovići komanduju…

Istinitost narodne izreke da iver ne pada daleko od klade savršeno se ogleda i u primeru braće Srećka i Aleksandra Đermanović. Osim što su slični ko jaje jajetu, igraju na istoj, poziciji štopera, ali u različitim klubovima. Mlađi Srećko je član BSK-a iz Baćevca, dok je Aleksandar jedna od najčvršćih karika OFK Beograda.

Prve fudbalske korake napravili su zajedno, kad je defanzivac Romantičara, po preporuci lekara, zbog problema sa ravnim tabanima, počeo da druguje sa loptom. Srećko je kao „mali bata” želeo da ga prati u stopu i tako je sve počelo.

- Ovo putovanje počeo sam rano, sa pet godina, u Radničkom iz Valjeva - zavrteo je film Srećko. - Na teren sam stigao gotovo slučajno, kao pratnja bratu Aleksandru, kad su ga roditelji odveli na prvi trening izrazio sam želju da idem sa njim.

Storija je počela da se razvija…

- Prema rečima roditelja i starijih u klubu važio sam za jednog od najboljih u mlađim kategorijama. Period puberteta doneo je i prve ozbiljnije izazove. Nagli rast izazvao je probleme sa Ahilovom tetivom, kolenima i kukovima… Sve to rezultiralo je dugim pauzama, ali uz veliki trud i želju uspeo sam da nadoknadim propušteno.

Onda je došlo vreme za svetla velegrada.

- Kad sam upisao fakultet za Sport i fizičko vaspitanje, ukazala mi se prilika da zaigram u Srpskoj ligi Beograd. Postao sam deo Sinđelića i izborio se za standardno mesto, ali na drugoj poziciji. Iako sam tokom većeg dela karijere igrao u vezi i kao napadač, poslednje dve godine sam na poziciji štopera. U beogradskoj eliti proveo sam dve sezone, ali obaveze na fakultetu zahtevale su ozbiljnije kompromise. Zbog toga sam odlučio da se spustim rang niže i postao sam član BSK-a. Ta odluka se pokazala kao pun pogodak.

O tome dovoljno svedoči podatak da je Srećko jesenas, kao defanzivac, sedam puta bio koban za mreže rivala i nalazi se na trećoj poziciji na listi strelaca.

Reklo bi se „bez brata nema zanata”.

- Aleksandar je godinu stariji i ima važnu ulogu u mom životu i karijeri. Često mi daje savete, ali ima situacija u kojima mogu da mu pomognem. Iako ne razgovaramo često o fudbalu, međusobna podrška je uvek prisutna.

Zbog sjajnog učinka u jesenjem delu trke mlađi Đermanović nalazi se na listi želja mnogih klubova.

- Nemam jasnu sliku o životnim ciljevima. Trenutno sam razapet na više strana - fakultet, posao i fudbal. Uprkos brojnim povredama i preprekama, nisam odustao od fudbala. To je konstanta mog života i snaga koja me gura napred - jasan je Srećko.

Aleksandar se osvrnuo na ono što su plavo-beli prikazali jesenas…

- Nisam zadovoljan kako je protekao prvi deo prvenstva, očekivali smo više, sli fudbal je takva igra, nekada si gore, pa dole. Verujem da ćemo na proleće popraviti plasman.

Kad mu obaveze dozvole, trudi se da Srećku pruži podršku.

- Nemam zamerku na bratovu igru, na svakoj utakmici pruža maksimum i bori se do poslednjeg atoma snage. To tvrdim. Svaki igrač uvek može da napreduje u svim fudbalskim segmentima, kako u tehničkom smislu, tako i u brzini, snazi, izdržljivosti. Prirodno je da uvek težimo da budemo bolji - istakao je Aleksandar Đermanović, stariji brat od kojeg Srećko može mnogo da nauči. Nema sumnje da već jeste, potezi na terenu o tome svedoče.