Петровић: Верујем у чуда

Може неком да се не свиђа то како фудбал доживљава и игра капитен Војводине Његош Петровић, али баш нико нема права да оспори велику жељу и мотивацију 26-годишњег младића рођеног у Крупњу, да Стара дама има потенцијал да исплива из вода просека и поново заплови шампионским курсом.

На почетку разговора, Петровић је пожелео прво да каже:

- Желим свим вашим читаоцима, али и људима добре воље, да новогодишње и божићне празнике прославе у здрављу, срећи и весељу. Лично, Бадњи дан и сам Божић провешћу с породицом у мом родном Крупњу, а онда ми, 8. јануара, следи почетак припрема с Војводином за сезону у којој пуно доброг очекујем.

Да ли сте успели да се одморите током прилично кратке паузе између јесењег и пролећног дела првенства?

- Играјући у шпанској Гранади, схватио сам да играчима највише прија кад се првенство игра без зимске паузе, односно у цугу - истакао је Његош. - Тад одрадите све обавезе, потом имате у летњим месецима више времена за прави одмор. Наравно, знам да временске прилике код нас, а њима сведочимо управо ових дана, одређују ритам сезоне, али је добро то што је наш стручни штаб, на челу са шефом Мирославом Тањгом, одрадио сјајан посао, поделио нам задатке које морамо да испунимо током зимске паузе, па с тренинзима почињемо неколико дана после осталих екипа. Још 28. децембра прошле године почели смо с реализацијом програма који су одредили кондициони тренери, радимо трчање и теретану, али је велика ствар то што смо с породицама и због тога нам је лакше.

Допада вам се, значи, рад струке у Војводини?

- Сви у стручном штабу имали су озбиљне фудбалске каријере, тако да знају с каквим се проблемима играчи сусрећу, уједно могу и да помогну у њиховом решавању. Тренеру Тањги, уз то, значила су пуно прва четири месеца рада с нама, иако их нисмо окончали на начин на који смо то замислили. Зато је, од почетка припрема прошлог лета, све функционисало онако како смо и замислили, успоставили смо леп, природан однос с тренерима, из тога је, као логичан след дешавања, проистекла жељена атмосфера у тиму, која нас је држала и држи нас. Резултати које смо јесенас остварили, уосталом, најбоље о свему сведоче.

Пласман на треће место и не велики заостатак на табели за Партизаном и Црвеном звездом, код навијача Старе даме пробудили су и слатка очекивања кад се ради о трци за титулу. Шта вашем клубу и тиму недостаје, па да заиста направи велики искорак у том смеру?

- Сваког навијача Војводине апсолутно разумем, сви знамо како су, током неких ранијих година, попут мехурића од сапунице нестајали велики и најављивани циљеви. Биле су то приче, али без резултата, управо су резултати тај неки чинилац који пуни трибине на „Карађорђу”. Ето, желим да доживим да Војводина заигра пред пуним стадионом, свестан чињенице да се до таквог циља стиже изградњом поверења између тима и публике. Свестан сам да нисмо још ништа урадили, тек смо на путу ка циљевима које пред собом имамо, али често понављам и себи, као и саиграчима у свлачионици, да треба да се гањамо са екипама које су испред нас на табели, а не да се окрећемо ка тимовима који нас прате. Успемо ли у томе, наша екипа почеће да израста у прави, шампионски колектив.

Није, ипак, једноставно стићи до остварења снова, кад у конкуренцији имате два великана из Београда?

- Док сам био у Шпанији, мој тадашњи тим Гранада имао је психолога који нам је, једном приликом, поделио папириће, да на њима упишемо колико ћемо бодова у полусезони да освојимо. Већина играча, осим мене и једног Албанца, написала је цифру од 17-18 бодова и тад сам полудео. Рекао сам им да немају право да размишљају на такав начин, јер у оптицају је било 40, односно да на тај начин нећемо да успемо ништа вредно да урадимо. Циљ морају да буду велике ствари, без обзира на имена ривала и онда да се тежи достизању свега што замислимо. Знате, човек сам који верује у чуда, а ми, у Војводини, имамо разлога да верујемо да не постоје немогуће ствари. Јесте, јавност фаворизује Партизан и Звезду, али сам убеђен да можемо да се умешамо озбиљно у трку за титулу. Још уколико до почетка плеј-офа стигнемо до три, четири бода заостатка, биће изузетно занимљиво.

Поставите се, барем за тренутак, у улогу тренера Војводине... Шта је оно што недостаје тиму, па да добије обрисе шампионског?

- Пре свега, нисмо довољно опуштени. То осећам, знам да је последица те неке стегнутости да наиђу лошији резултати. Иако су наши статистички параметри баш добри, кад бисмо били мирнији с лоптом могли бисмо и много боље. 

Капитен сте екипе, недавно сте продужили и уговор с клубом, па с те стране можете да размишљате само о игри, односно да будете растерећени?

- Пресрећан сам и поносан на то што сам капитен Војводине. Потпис новог уговора с клубом томе, наравно, значајно доприноси и пуни ме жељом коју никад нисам ни скривао, то је да с Новосађанима освојим макар један трофеј. Имам утисак да нам се такав пут сада црта и, у оном што је до мене, учинићу све да то у пракси и учинимо. Морам да нагласим да сам до неба захвалан Слободану Медојевићу због тога што ми је објаснио то какав је клуб Војводина и какав је однос Новосађана према њему и шта им клуб значи. То ми је пуно значило и, ето и због тога, желим да подигнемо неки од трофеја у српском фудбалу - закључио је Његош Петровић.