Petrović: Verujem u čuda

Može nekom da se ne sviđa to kako fudbal doživljava i igra kapiten Vojvodine Njegoš Petrović, ali baš niko nema prava da ospori veliku želju i motivaciju 26-godišnjeg mladića rođenog u Krupnju, da Stara dama ima potencijal da ispliva iz voda proseka i ponovo zaplovi šampionskim kursom.

Na početku razgovora, Petrović je poželeo prvo da kaže:

- Želim svim vašim čitaocima, ali i ljudima dobre volje, da novogodišnje i božićne praznike proslave u zdravlju, sreći i veselju. Lično, Badnji dan i sam Božić provešću s porodicom u mom rodnom Krupnju, a onda mi, 8. januara, sledi početak priprema s Vojvodinom za sezonu u kojoj puno dobrog očekujem.

Da li ste uspeli da se odmorite tokom prilično kratke pauze između jesenjeg i prolećnog dela prvenstva?

- Igrajući u španskoj Granadi, shvatio sam da igračima najviše prija kad se prvenstvo igra bez zimske pauze, odnosno u cugu - istakao je Njegoš. - Tad odradite sve obaveze, potom imate u letnjim mesecima više vremena za pravi odmor. Naravno, znam da vremenske prilike kod nas, a njima svedočimo upravo ovih dana, određuju ritam sezone, ali je dobro to što je naš stručni štab, na čelu sa šefom Miroslavom Tanjgom, odradio sjajan posao, podelio nam zadatke koje moramo da ispunimo tokom zimske pauze, pa s treninzima počinjemo nekoliko dana posle ostalih ekipa. Još 28. decembra prošle godine počeli smo s realizacijom programa koji su odredili kondicioni treneri, radimo trčanje i teretanu, ali je velika stvar to što smo s porodicama i zbog toga nam je lakše.

Dopada vam se, znači, rad struke u Vojvodini?

- Svi u stručnom štabu imali su ozbiljne fudbalske karijere, tako da znaju s kakvim se problemima igrači susreću, ujedno mogu i da pomognu u njihovom rešavanju. Treneru Tanjgi, uz to, značila su puno prva četiri meseca rada s nama, iako ih nismo okončali na način na koji smo to zamislili. Zato je, od početka priprema prošlog leta, sve funkcionisalo onako kako smo i zamislili, uspostavili smo lep, prirodan odnos s trenerima, iz toga je, kao logičan sled dešavanja, proistekla željena atmosfera u timu, koja nas je držala i drži nas. Rezultati koje smo jesenas ostvarili, uostalom, najbolje o svemu svedoče.

Plasman na treće mesto i ne veliki zaostatak na tabeli za Partizanom i Crvenom zvezdom, kod navijača Stare dame probudili su i slatka očekivanja kad se radi o trci za titulu. Šta vašem klubu i timu nedostaje, pa da zaista napravi veliki iskorak u tom smeru?

- Svakog navijača Vojvodine apsolutno razumem, svi znamo kako su, tokom nekih ranijih godina, poput mehurića od sapunice nestajali veliki i najavljivani ciljevi. Bile su to priče, ali bez rezultata, upravo su rezultati taj neki činilac koji puni tribine na „Karađorđu”. Eto, želim da doživim da Vojvodina zaigra pred punim stadionom, svestan činjenice da se do takvog cilja stiže izgradnjom poverenja između tima i publike. Svestan sam da nismo još ništa uradili, tek smo na putu ka ciljevima koje pred sobom imamo, ali često ponavljam i sebi, kao i saigračima u svlačionici, da treba da se ganjamo sa ekipama koje su ispred nas na tabeli, a ne da se okrećemo ka timovima koji nas prate. Uspemo li u tome, naša ekipa počeće da izrasta u pravi, šampionski kolektiv.

Nije, ipak, jednostavno stići do ostvarenja snova, kad u konkurenciji imate dva velikana iz Beograda?

- Dok sam bio u Španiji, moj tadašnji tim Granada imao je psihologa koji nam je, jednom prilikom, podelio papiriće, da na njima upišemo koliko ćemo bodova u polusezoni da osvojimo. Većina igrača, osim mene i jednog Albanca, napisala je cifru od 17-18 bodova i tad sam poludeo. Rekao sam im da nemaju pravo da razmišljaju na takav način, jer u opticaju je bilo 40, odnosno da na taj način nećemo da uspemo ništa vredno da uradimo. Cilj moraju da budu velike stvari, bez obzira na imena rivala i onda da se teži dostizanju svega što zamislimo. Znate, čovek sam koji veruje u čuda, a mi, u Vojvodini, imamo razloga da verujemo da ne postoje nemoguće stvari. Jeste, javnost favorizuje Partizan i Zvezdu, ali sam ubeđen da možemo da se umešamo ozbiljno u trku za titulu. Još ukoliko do početka plej-ofa stignemo do tri, četiri boda zaostatka, biće izuzetno zanimljivo.

Postavite se, barem za trenutak, u ulogu trenera Vojvodine... Šta je ono što nedostaje timu, pa da dobije obrise šampionskog?

- Pre svega, nismo dovoljno opušteni. To osećam, znam da je posledica te neke stegnutosti da naiđu lošiji rezultati. Iako su naši statistički parametri baš dobri, kad bismo bili mirniji s loptom mogli bismo i mnogo bolje. 

Kapiten ste ekipe, nedavno ste produžili i ugovor s klubom, pa s te strane možete da razmišljate samo o igri, odnosno da budete rasterećeni?

- Presrećan sam i ponosan na to što sam kapiten Vojvodine. Potpis novog ugovora s klubom tome, naravno, značajno doprinosi i puni me željom koju nikad nisam ni skrivao, to je da s Novosađanima osvojim makar jedan trofej. Imam utisak da nam se takav put sada crta i, u onom što je do mene, učiniću sve da to u praksi i učinimo. Moram da naglasim da sam do neba zahvalan Slobodanu Medojeviću zbog toga što mi je objasnio to kakav je klub Vojvodina i kakav je odnos Novosađana prema njemu i šta im klub znači. To mi je puno značilo i, eto i zbog toga, želim da podignemo neki od trofeja u srpskom fudbalu - zaključio je Njegoš Petrović.