ПРИЧА СА РИВЕ – Мужинић: Ивић био визионар, Миљанић дипломата

Обележио је добар део историје Хајдука и југословенског фудбала. Остаће упамћен као један од најтрофејнијих играча у историји сплитског великана. Освојена четири првенства и пет купова у некадашњој СФР Југославији подвиг су своје врсте, још више доказ квалитета незаборавних асова са Пољуда. Дражен Мужинић Фрфа по много чему јединствена је личност у алманасима најпопуларнијег спорта на ранијим заједничким просторима од Триглава до Ђевђелије.

Крајем јануара напуниће 73 године, доброг је здравља и радо је пристао да читаоцима Журнала исприча детаље из богате каријере и изнесе став о актуелном тренутку његовог Хајдука, хрватског и српског фудбала.

- Уживам у пензионерским данима. Гледам фудбал на ТВ. Чим почнем да се нервирам искључим телевизор и одем да шетам - почиње Мужинић.

Идете ли на ваш Пољуд?

- Нисам био одавно, од одласка у пензију. Не свиђа ми се ситуација у Хајдуку. Политичари су дозволили да се на тај начин води клуб. Био сам за приватизацију, јер без капитала нема будућности. Клуб продаје младе играче не би ли могао да исплати личне дохотке.

Читаве две деценије прошле су од последње титуле Билих?

- То је трагедија за Хајдук и Сплит. Био сам део генерације која је 1971. у Југославији прекинула пост од 16 година без шампионског трофеја. Сада, у слабијој конкуренцији прво место је недостижно зато што се у клубу лоше ради, нема ваљаног плана и стратегије.

Некад је, наравно, било теже освајати трофеје?

- Сем велике четворке имали смо за ривале Вележ, Сарајево, Жељезничар, Слободу, није било лако тријумфовати ни у Скопљу. Хајдук у Хрватској нигде није гост, где год да игра на стадиону је више његових навијача.

Где је ту утицај политике?

- Не дозвољава се приватизација и на тај начин држава се додворава навијачима. Кад се појавио Томислав Мамић као потенцијални власник није му дозвољено да купи већину деоница. Да је он или неко други газда у Хајдуку не би се овако радило. Уложио би новац, талентоване играче задржао дуже у клубу и кад дође време продао их за већи новац. Овај Хајдук нема везе са оним у којем сам ја играо.

Спектакуларни су били окршаји некадашње велике четворке југословенског фудбала. Је ли вам било теже да побеђујете Звезду или Партизан?

- Црно-бели су нам били незгоднији ривал, поготово у Сплиту. Често смо губили. Црвено-беле смо побеђивали на Маракани, једном тријумфовали и у купу, после нерешеног исхода у првој утакмици на Пољуду. Наш успон везан је за шефовање Томислава Ивића.

Ко је био бољи тренер: Ивић или Миљан Миљанић?

- Ивић је био визионар, а Миљан дипломата.

Како сте сарађивали са Миљанићем у репрезентацији?

- Одлично, од 32 утакмице за државни тим само сам једном био резерва. Сећам се тог меча у Шпанији, пријатељског карактера. Миљанић је држао састанак са играчима. Нисмо још знали састав. Он је почео да прича са осталима да ће их са клупе гледати сјајан играч, господин какав може да се пожели и да то треба да им представља додатни мотив. Шта сам после тога могао да му кажем...

У чему се огледало Ивићево мајсторство?

- Пресинг типичан за Барселону ми смо у Хајдуку играли пре 50 година. Ивић га је примењивао и у Ајаксу, по томе је била позната и репрезентација Холандије. Томислав је умео да селектира адекватан тим за такав начин игре. Нисмо примали голове, Барса има слабију задњу линију па јој се такав ризик не исплати увек.

Који је разлог што са Југославијом нисте постигли више на Мондијалу 1974. у Западној Немачкој?

- Нисмо имали добру атмосферу. Имали смо врло јаку репрезентацију. Шурјак и ја били смо млађи, Караси, Џајић, Марић, Павловић, Бајевић, Попивода нешто старији. ФСЈ нам није исплатио премије за одлазак на СП.

Проблем су биле и копачке, мимо Савеза потписивали сте уговоре са произвођачима?

- То је други део приче. Неко од нас се договарао са Пумом, неко са Адидасом. Било је оних који су облачили по једну копачку обе марке.

Добро сте, ипак, одиграли први део такмичења у СР Немачкој?

- На старту смо ремизирали са Бразилом, затим декласирали Заир 9:0, испустили победу против Шкотске (1:1). Изненађење је да смо у другој фази налетели на домаћина који је изгубио од ДР Немачке и прошао даље као други у групи. Изгубили смо 0:2,  Пољска и Шведска су нас потом савладале и вратиле кући.

Мало је недостајало да се тим истим Немцима реванширате у Београду у полуфиналу Купа нација 1976?

- Прво полувреме против Панцера било је најбоље у историји Југославије. Џајић и Попивода донели су нам 2:0. Играо сам на позицији левог бека. Почетком другог дела видео сам да Џаја не може да прати Фогста, да Кулету Аћимовићу бежи Ули Хенес. Рекао сам то селектору Анти Младинићу. Он ми је одговорио да се фокусирам на своју игру. Немци су изједначили и у продужетку нас је Дитер Милер елиминисао са два гола. Штета, могли смо да урадимо више на два велика такмичења.

Хрватска је са сребром и две бронзе направила већи успех на мондијалима од некадашње Југославије?

- То је чудо, капа доле свим заслужнима за такве резултате. Постићи тако нешто у малој земљи, са оваквом инфраструктуром представља подвиг. Кључна је добра атмосфера, постојање култа репрезентације.

Управо све то недостаје Србији да бар прође групу на великом такмичењу, ове године неће ни играти у завршници?

- Имате врхунске играче, са улогом у великим клубовима и кад их спојите у репрезентацији онда то није то. Очигледно да нема добре атмосфере. Штета, јер заиста Србија има квалитет.

Можемо ли поново да покренемо пројекат Регионалне лиге и створимо такмичење какво смо имали у некадашњој СФРЈ?

- Није изводљиво да поново будемо у истој лиги. Овде је проблем кад Хајдук гостује у Загребу и Динамо у Сплиту, код вас на вечитим дербијима. Ствара се негативан амбијент пре утакмица. Навијање у оно време и сада не може да се пореди. Било је и тад туча, али у мањој мери. Сад стрепимо хоће ли се утакмице уопште играти. Морамо, дакле, да побољшавамо своје шампионате и напредујемо. Гледам често српски дерби, пратим и Зрињски откад је на његовој клупи Игор Штимац, остале делове некадашње Југославије мање - закључио је Дражен Мужинић, данас ван терена подједнако занимљив као некад на њему.