Почетна / Кошарка / Евролига

Европљани гарант успеха

Претходних пет освајача Евролиге снажно упориште налазили у играчима са Старог континента или поднебља сличног менталитета
ФОТО: ЕПА

Тезе – „недовољан број домаћих играча” и „окренимо се продукцији појединацa” коришћене су често да би се прикрио неуспех, односно да би се пронашло савршено оправдање за слаб резултат. Међутим, недвосмислено су тачне.

Подстакнути недавним евролигашким дербијем и минорном улогом српских кошаркаша, као и катастрофом Партизана, многи љубитељи игре под обручима схватили су да из објективних разлога упориште у екипама не могу да чине Американци. Без зле намере – једноставно не познају прилике на Старом континенту и одрасли су у потпуно другачијој средини. На пример, у Европи се пораз схвата много горе него у САД, одавно је у НБА лиги гарантовано све – иако се не задовоље очекивања, играчи преко „баре” схватили су пре више деценија да су заштићени као бели медведи...

Став поткрепљују и чињенице. Реал Мадрид је недавне успехе остварио на крилима Шпанаца, појачања су тражили у Јужној Америци (Кампацо, Дек) и Француској – на поднебљима сличног менталитета. Истим путем корачао је и Панатинаикос. Димитрис Јанакопулос дао је куле и градове Костасу Слукасу, препознао је значај Матијаса Лесора, док Американца није бирао са листе „неквалитетних” – приграбио је Кендрика Нана, бека са великом улогом у финалу НБА лиге 2020.

Познато је и да се Ергин Атаман пробио на крилима тандема Мицић-Ларкин. Међутим, Турчин је био свестан да су му потребни играчи са идентичним „запаљивим” понашањем и жељом да оставе крв и зној на паркету. Стога, поверење је пружио Крунославу Симону, Родригу Бобуи, Тибору Плајсу, Адријану Моерману...

Поједностављено, клубови су у блиској прошлости успехе градили са размишљањем – странци морају да се прилагоде средини, док је ситуација, пре свега у Партизану, тренутно драстично другачија. У првом плану су махом недовољно добри појединци за најквалитетније такмичење на свету и после сваког пораза се питају – због чега публика схвата неуспех катастрофално?

Вања Маринковић, капитен Парног ваљка и јучерашњи слављеник, услед малог броја српских и европских играча не може на прави начин да објасни екипи шта значи битисање у Београду. Проблем су остали великани константовали одавно, али су црно-бели, скоро и црвено-бели, одступили од правила и покушали да на чудан начин дођу до висина... Сликовитије, некада су се Американци доводили искључиво да би направили разлику на паркету, данас се траже домаћи да преузму поменуту улогу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.