ФЕЉТОН: Било једном у Буенос Ајресу (7/9)

ФУДБАЛСКА РАЗГЛЕДНИЦА ИЗ АРГЕНТИНЕ – 7. ДЕО

Ботафого је победом над Атлетико Минеиром у финалу постао 12. победник Копа либертадорес из Бразила (наспрам осам из Аргентине), чиме је настављена сурова доминација клубова из ове земље у најпрестижнијем континенталном фудбалском такмичењу. Заправо, од 2019. године, од када се финале игра као једна утакмица на неутралном терену који одреди Конмебол, сви победници долазе из Бразила. Тај низ наставио се и 2025. године када је у још једном великом бразилском финалу, одиграном на Монументалу у Лими, Фламенго савладао Палмеирас резултатом 1:0. Небеским скоком Данила, који је решио утакмицу, популарни Mengão постао је први бразилски клуб са четири освојена трофеја Копа либертадорес у својим витринама, изједначивши се тако на вечној листи победника са Ривер Плејтом и Естудијантесом.

Ова титула била је укупно седма узастопна за бразилске клубове, а њоме је Бразил, гледано по укупном броју трофеја, сустигао Аргентину и сада обе земље имају по 25 освојених Копа либертадорес, далеко више од свих осталих земаља у Јужној Америци. У тих седам година, колико траје доминација бразилских клубова, само двапут се десило да у финалу буде једна екипа ван ове земље. Било је то 2019. године, када је Ривер Плејт изгубио од Фламенга и 2023. године када је Бока јуниорс изгубила од Флуминенсеа.

Последњи клуб изван Бразила који је освојио ово такмичење био је Ривер Плејт. Милионери су те 2018. године у легендарном финалу савладали свог највећег ривала и архинепријатеља – Боку јуниорс. Ова „утакмица свих утакмица“ ушла је у историју као први Суперкласико одигран у финалу Копа либертадорес, али и као последње финале које се играло у два меча.

Било је то такође прво финале које се играло између два аргентинска клуба у 66 година дугој историји такмичења и прво које је морало да се одигра ван Јужне Америке. Подсетимо, Бока је тада била домаћин у првој утакмици, која се завршила нерешеним резултатом 2:2, док је реванш, након неколико одлагања, одигран тек скоро месец дана касније, на неутралном терену у Шпанији, на стадиону Реал Мадрида „Сантијаго Бернабеу“, у ком је Ривер, након продужетака, победио резултатом 3:1.

Утакмица је морала да се измести на други континент због тога што није могла да буде гарантована безбедност играчима Боке јуниорс, који су нападнути на путу до Монументала. Много прашине дигло се око те утакмице, али је на крају Ривер уписао највећу и најслађу победу у својој 125 година дугој историји. Био је то тренутак када је стратег Милионера Марсело Гаљардо уписан у легенду клуба из Белграна, иако је финале због суспензије морао да прати са трибина.

Колико је то била велика утакмица и колико су страсти узавреле увек када се игра Суперкласико довољно сведочи вест да је уочи финала, због препирке око тога ко ће победити у њему, један пријатељ другом запалио кућу! Да, добро сте прочитали, о томе је својевремено писао и Спортски журнал.

У ДОМУ МИЛИОНЕРА

Током боравка у Буенос Ајресу био сам смештен у насељу Нуњез, на пешачкој удаљености од спортског комплекса Ривер Плејта у суседном насељу Белграно, у северном делу града, па сам често одлазио на њихов митски стадион како бих се и лично уверио у величину овог клуба.

Стадион Ривер Плејта од 1986. године носи званичан назив „Антонио Веспучио Либерти“, по свом оснивачу и некадашњем председнику клуба, али је много познатији по чувеном надимку Монументал. Током неколико етапа реновирања, које је коначно завршено почетком 2025. године, уклоњена је атлетска стаза и додате су доње трибине, ближе терену, па је стадион проширио свој капацитет на 85.018 места, чиме је постао не само највећи у Аргентини, већ и у целој Јужној Америци. Монументал је светску славу и препознатљивост стекао по ватреној атмосфери коју праве Милионери, па је отуда стадион познат и као Паклени котао (La Caldera Infernal).

Свака утакмица на Монументалу распродата је до последњег места, а према подацима Трансфермаркта, Ривер Плејт трећу годину заредом држи прво место на свету по посећености. У 2025. години трибине овог легендарног стадиона у просеку је испуњавало 85.018 гледалаца – тачно онолико колико износи његов пуни капацитет – што је достигнуће без премца у светском фудбалу.

Другим речима, кроз капије стадиона је током 2025. године прошло укупно 1.360.288 људи! То је бројка којом се не може похвалити ниједан други клуб на планети. Осим тога, Ривер држи и национални рекорд по броју активних чланова клуба, такозваних socios-а, којих је у 2024. години било више од 350.000.

По том параметру су испред другопласиране Боке јуниорс (са више од 323.000 чланова) и трећепласираног Индепендијентеа (са више од 146.000), што је још један податак који сведочи о невероватној привлачности овог клуба, али и његовој супериорности унутар земље и међу становништвом. Далеко испод њих су Сан Лоренцо, Расинг, Велез и други великани.

Када станете испред стадиона, он заиста изгледа задивљујуће и монументално, баш у складу са именом које носи, док је изнутра још лепши и фасцинантнији. Трибине и терен добили су потпуно нов, модеран и свеж изглед, достојан реномеа великог клуба какав је Ривер Плејт.

Незаобилазни део посете Монументалу јесте и посета Музеју Ривер Плејта, једној правој фудбалској ризници коју не смете пропустити уколико се затекнете у Буенос Ајресу. Музеј је огроман, са мноштво занимљивих активација и начина да се упознате са славном историјом клуба.

Тако, примера ради, можете да истражите хронолошки развој Милионера проласком кроз интерактивни временски тунел и да, мерено по декадама, погледате снимке најбољих утакмица, упознате различите саставе тима кроз историју са детаљном статистиком, обиђете њихову богату трофејну салу и откријете веома живописну еволуцију њиховог грба или дреса кроз време. Можете и да се фотографишете са првотимцима клуба у врло реалистичном окружењу путем једног дигиталног тотема и тако добијете бесплатну фотографију као успомену путем мејла или скенираног QR кода.

У засебном делу музеја, својеврсном Пантеону највећих Риверових фудбалских звезда, налазе се и изложене, једна до друге, златне копачке Алфреда ди Стефана, Ернана Креспа, доскорашњег тренера Мартина Демикелиса, Пабла Ајмара, Хавијера Маскерана, Гонзала Игуаина, Хавијера Савиоле и других асова и легенди клуба кроз историју.

Такође, у музеју се, на посебном месту, чувају и неки лични предмети Марсела Гаљарда, који је у крајем маја 2023. године добио седам метара високу и шест и по тона тешку бронзану статуу испред стадиона, у знак захвалности због 14 трофеја које је донео Риверу за осам година проведених на клупи – од 2014. до 2022.

Статуа на којој Наполеон, како су га прозвали навијачи и медији, у рукама држи трофеј Копа либертадорес инспирисана је сценама прославе играча Ривер Плејта након победе у епском финалу овог такмичења 2018. године против Боке јуниорс, а идеја за израду настала је, веровали или не, само дан уочи заказаног реванша у Мадриду. Где ћете наћи већи доказ веровања у победу?

Осим што је сада званично највећа статуа на свету посвећена једном фудбалском тренеру, она је специфична и по томе што је на њој веома изражено Гаљардово међуножје. Ауторка је, према сопственим речима, намерно истакла овај део, сходно томе како навијачи виде најуспешнијег тренера Ривер Плејта у његовој историји. Све је то Аргентина...

У наредном делу следи прича о Боки јуниорс и Бомбоњери.