FELjTON: Bilo jednom u Buenos Ajresu (7/9)

FUDBALSKA RAZGLEDNICA IZ ARGENTINE – 7. DEO

Botafogo je pobedom nad Atletiko Mineirom u finalu postao 12. pobednik Kopa libertadores iz Brazila (naspram osam iz Argentine), čime je nastavljena surova dominacija klubova iz ove zemlje u najprestižnijem kontinentalnom fudbalskom takmičenju. Zapravo, od 2019. godine, od kada se finale igra kao jedna utakmica na neutralnom terenu koji odredi Konmebol, svi pobednici dolaze iz Brazila. Taj niz nastavio se i 2025. godine kada je u još jednom velikom brazilskom finalu, odigranom na Monumentalu u Limi, Flamengo savladao Palmeiras rezultatom 1:0. Nebeskim skokom Danila, koji je rešio utakmicu, popularni Mengão postao je prvi brazilski klub sa četiri osvojena trofeja Kopa libertadores u svojim vitrinama, izjednačivši se tako na večnoj listi pobednika sa River Plejtom i Estudijantesom.

Ova titula bila je ukupno sedma uzastopna za brazilske klubove, a njome je Brazil, gledano po ukupnom broju trofeja, sustigao Argentinu i sada obe zemlje imaju po 25 osvojenih Kopa libertadores, daleko više od svih ostalih zemalja u Južnoj Americi. U tih sedam godina, koliko traje dominacija brazilskih klubova, samo dvaput se desilo da u finalu bude jedna ekipa van ove zemlje. Bilo je to 2019. godine, kada je River Plejt izgubio od Flamenga i 2023. godine kada je Boka juniors izgubila od Fluminensea.

Poslednji klub izvan Brazila koji je osvojio ovo takmičenje bio je River Plejt. Milioneri su te 2018. godine u legendarnom finalu savladali svog najvećeg rivala i arhineprijatelja – Boku juniors. Ova „utakmica svih utakmica“ ušla je u istoriju kao prvi Superklasiko odigran u finalu Kopa libertadores, ali i kao poslednje finale koje se igralo u dva meča.

Bilo je to takođe prvo finale koje se igralo između dva argentinska kluba u 66 godina dugoj istoriji takmičenja i prvo koje je moralo da se odigra van Južne Amerike. Podsetimo, Boka je tada bila domaćin u prvoj utakmici, koja se završila nerešenim rezultatom 2:2, dok je revanš, nakon nekoliko odlaganja, odigran tek skoro mesec dana kasnije, na neutralnom terenu u Španiji, na stadionu Real Madrida „Santijago Bernabeu“, u kom je River, nakon produžetaka, pobedio rezultatom 3:1.

Utakmica je morala da se izmesti na drugi kontinent zbog toga što nije mogla da bude garantovana bezbednost igračima Boke juniors, koji su napadnuti na putu do Monumentala. Mnogo prašine diglo se oko te utakmice, ali je na kraju River upisao najveću i najslađu pobedu u svojoj 125 godina dugoj istoriji. Bio je to trenutak kada je strateg Milionera Marselo Galjardo upisan u legendu kluba iz Belgrana, iako je finale zbog suspenzije morao da prati sa tribina.

Koliko je to bila velika utakmica i koliko su strasti uzavrele uvek kada se igra Superklasiko dovoljno svedoči vest da je uoči finala, zbog prepirke oko toga ko će pobediti u njemu, jedan prijatelj drugom zapalio kuću! Da, dobro ste pročitali, o tome je svojevremeno pisao i Sportski žurnal.

U DOMU MILIONERA

Tokom boravka u Buenos Ajresu bio sam smešten u naselju Nunjez, na pešačkoj udaljenosti od sportskog kompleksa River Plejta u susednom naselju Belgrano, u severnom delu grada, pa sam često odlazio na njihov mitski stadion kako bih se i lično uverio u veličinu ovog kluba.

Stadion River Plejta od 1986. godine nosi zvaničan naziv „Antonio Vespučio Liberti“, po svom osnivaču i nekadašnjem predsedniku kluba, ali je mnogo poznatiji po čuvenom nadimku Monumental. Tokom nekoliko etapa renoviranja, koje je konačno završeno početkom 2025. godine, uklonjena je atletska staza i dodate su donje tribine, bliže terenu, pa je stadion proširio svoj kapacitet na 85.018 mesta, čime je postao ne samo najveći u Argentini, već i u celoj Južnoj Americi. Monumental je svetsku slavu i prepoznatljivost stekao po vatrenoj atmosferi koju prave Milioneri, pa je otuda stadion poznat i kao Pakleni kotao (La Caldera Infernal).

Svaka utakmica na Monumentalu rasprodata je do poslednjeg mesta, a prema podacima Transfermarkta, River Plejt treću godinu zaredom drži prvo mesto na svetu po posećenosti. U 2025. godini tribine ovog legendarnog stadiona u proseku je ispunjavalo 85.018 gledalaca – tačno onoliko koliko iznosi njegov puni kapacitet – što je dostignuće bez premca u svetskom fudbalu.

Drugim rečima, kroz kapije stadiona je tokom 2025. godine prošlo ukupno 1.360.288 ljudi! To je brojka kojom se ne može pohvaliti nijedan drugi klub na planeti. Osim toga, River drži i nacionalni rekord po broju aktivnih članova kluba, takozvanih socios-a, kojih je u 2024. godini bilo više od 350.000.

Po tom parametru su ispred drugoplasirane Boke juniors (sa više od 323.000 članova) i trećeplasiranog Independijentea (sa više od 146.000), što je još jedan podatak koji svedoči o neverovatnoj privlačnosti ovog kluba, ali i njegovoj superiornosti unutar zemlje i među stanovništvom. Daleko ispod njih su San Lorenco, Rasing, Velez i drugi velikani.

Kada stanete ispred stadiona, on zaista izgleda zadivljujuće i monumentalno, baš u skladu sa imenom koje nosi, dok je iznutra još lepši i fascinantniji. Tribine i teren dobili su potpuno nov, moderan i svež izgled, dostojan renomea velikog kluba kakav je River Plejt.

Nezaobilazni deo posete Monumentalu jeste i poseta Muzeju River Plejta, jednoj pravoj fudbalskoj riznici koju ne smete propustiti ukoliko se zateknete u Buenos Ajresu. Muzej je ogroman, sa mnoštvo zanimljivih aktivacija i načina da se upoznate sa slavnom istorijom kluba.

Tako, primera radi, možete da istražite hronološki razvoj Milionera prolaskom kroz interaktivni vremenski tunel i da, mereno po dekadama, pogledate snimke najboljih utakmica, upoznate različite sastave tima kroz istoriju sa detaljnom statistikom, obiđete njihovu bogatu trofejnu salu i otkrijete veoma živopisnu evoluciju njihovog grba ili dresa kroz vreme. Možete i da se fotografišete sa prvotimcima kluba u vrlo realističnom okruženju putem jednog digitalnog totema i tako dobijete besplatnu fotografiju kao uspomenu putem mejla ili skeniranog QR koda.

U zasebnom delu muzeja, svojevrsnom Panteonu najvećih Riverovih fudbalskih zvezda, nalaze se i izložene, jedna do druge, zlatne kopačke Alfreda di Stefana, Ernana Krespa, doskorašnjeg trenera Martina Demikelisa, Pabla Ajmara, Havijera Maskerana, Gonzala Iguaina, Havijera Saviole i drugih asova i legendi kluba kroz istoriju.

Takođe, u muzeju se, na posebnom mestu, čuvaju i neki lični predmeti Marsela Galjarda, koji je u krajem maja 2023. godine dobio sedam metara visoku i šest i po tona tešku bronzanu statuu ispred stadiona, u znak zahvalnosti zbog 14 trofeja koje je doneo Riveru za osam godina provedenih na klupi – od 2014. do 2022.

Statua na kojoj Napoleon, kako su ga prozvali navijači i mediji, u rukama drži trofej Kopa libertadores inspirisana je scenama proslave igrača River Plejta nakon pobede u epskom finalu ovog takmičenja 2018. godine protiv Boke juniors, a ideja za izradu nastala je, verovali ili ne, samo dan uoči zakazanog revanša u Madridu. Gde ćete naći veći dokaz verovanja u pobedu?

Osim što je sada zvanično najveća statua na svetu posvećena jednom fudbalskom treneru, ona je specifična i po tome što je na njoj veoma izraženo Galjardovo međunožje. Autorka je, prema sopstvenim rečima, namerno istakla ovaj deo, shodno tome kako navijači vide najuspešnijeg trenera River Plejta u njegovoj istoriji. Sve je to Argentina...

U narednom delu sledi priča o Boki juniors i Bombonjeri.