Љубав према фудбалу може да се испољава на више начина. Некада је довољно и само гледати или навијати, али Марка Роксића задовољило је учествовање на три фронта и освајање Европе на једном од њих!
Прича голмана Борца из Остружнице, вршачког Форума у футсалу, односно пасионираног гејмера који је Србији донео злато са континенталне смотре заслужује пуну пажњу, макар било могуће да се захвати само њен делић. Роксић је своју земљу на сјајан начин представљао и у Абу Дабију, прошлог месеца, али...
- Први сусрет са фудбалом био ми је у Обреновцу 1905, код Миодрага Арсовића, оснивача клуба. На стадион сам отишао јер ми је три године старији брат већ тренирао, ишао сам да га гледам, али није се завршило на томе. Мало је требало да истрчим на терен! Од малена сам имао квалитет да се нисам плашио лопте, вероватно је и логично што сам постао голман. Волео сам и да играм, кад смо губили, прелазио сам да играм нападача – рекао је Марко Роксић.
Из Обреновца 1905 прешао је у – обреновачки Раднички.
- Дебитовао сам за први тим са свега 17 година, али нисам баш уживао да тренирам... После сам носи дресове Стрелца из Мислођина, ОФК Забрежја и Прве искре, а сада сам у Борцу из Остружнице. Лидери смо у „А“ групи београдских „прволигаша“, испред ОФК Балкан Миријева, који нам је нанео једини пораз. И даље имамо предност, јуримо пласман у зону!
Мали фудбал почео је да игра са двадесетак година, на позив Жељка Грујичића, познатог нападача у главном граду.
- Прво сам играо на турнирима и био голман, па су противници увек говорили „пусти га, пусти га“, кад смо играли са вишком. Нису рачунали да имам добру технику, брзо су окретали плочу кад сам почео да постижем голове. Било је „држи голмана, пусти остале”.
Уследио је и званичан почетак каријере у халама.
- Бранио сам боје Палежа и од трећег ранга дошли смо да се боримо за пехар, а епизоду у Црвеној звезди прекинула је корона... Када се стање смирило, био сам у Храму, а сада у трећелигашу Форуму. На добром путу смо да се вратимо у другу, уз још веће амбиције!
Све би то, и само по себи, било довољно за лепу причу, али главни део лежи у „виртуелном фронту”! Играјући видео игру ПЕС (Про еволушн сокер), популарну симулацију фудбала, Роксић је освојио Европу!
- Ту сам већ успео да направим име, играо сам за Нант, Рому, Арсенал, Барселону... У Шпанији сам имао и посебан дочек на стадиону Барселоне, било је незаборавно. У игрици сам, практично, управљао тимовима поменутих клубова. Иако нисам све време проводио у местима из којих су, може се рећи да сам видео свет. За Рому сам због короне играо од куће, па за финалне окршаје ишао у Рим. Слична прича је била и са Барселоном, а кад је реч о времену у Арсеналу и Нанту, ту сам путовао баш за Барселону, викендом, сваке друге недеље, тамо се играло. Наравно, ту су и бројни турнири...
Врхунац каријере било је освајање злата за Србију!
- На победничко постовље попео сам се 2021. године, у тандему са Стефаном Славковићем – Кепом, пошто смо у финалу добили Пољаке. Није нас обесхрабрило што смо годину дана раније, на последњем степенику, изгубили од Италије. Тада су у тиму, поред Кепе и мене, били још Филип Панић и Рака. Оба пута играло се у Старој Пазови, УЕФА је обезбедила и пренос.
Марко Роксић такмичи се и у новој дисциплини, као створеној за „офанзивног голмана” и гејмера – фиџиталу! Мало је рећи да му иде, у Абу Дабију је прошлог месеца, са својом екипом, догурао до четвртог места.
- Тимови се ту такмиче у ФИФА и футсалу, прво се игра игрица, па се резултат са те утакмице преноси на терен и тако добија победник.
Екипу су, поред Марка, иначе и капитена, чинили његов кум Стефан Стефановић, Антоније Павличевић, Жарко Матић, Ранко Марковић, Игор Ђорђевић и Михајло Урошевић. Тим- менаџер био је Иван Димитријевић, а тренер Дарко Роксић, рођени брат.
- Део футсалера задужен је и за игрицу, али она нас је и коштала, док смо на терену били, можда, и најбољи. Публика нас је обожавала, играли смо са вишком и против Француске, обрисали 0:4 из ФИФА и савладали је. Притом нам је недостајао Ђорђе Росић... Мислим да бисмо са њим у тиму отишли до краја.
Посустајања нема!
- Ове године се фиџитал сели у Казахстан, где би требало да буде оборен рекорд из Абу Дабија. Уместо шест, планирано је да наградни фонд буде округлих десет милиона евра!
Борбе ће наставити и са Остружничанима и Вршчанима!
- У том смислу, морао бих и да се захвалим супрузи Лидији, са којом имам двоје деце. Није јој увек свеједно што често одсуствујем, али има разумевања, велика је подршка – јасан је јединствени, Марко Роксић.
НЕ МОЖЕ РОНАЛДО ДОК СИ У РОМИ
Колико видео игре значе популарним клубовима, добро осликава Роксићева анегдота.
- Боје Роме у ПЕС-у сам бранио док сам на великом терену играо за Посавину и десило се да сам изазвао хитну реакцију људи из италијанског клуба. Један гол за тим из Стублина „прославио“ сам и накнадним објављивањем „ГИФ“-а (кратки видео без звука) са Роналдом, на свом Инстаграм профилу. Када су у Роми то видели, одмах су ме звали да уклоним објаву, јер је славни Португалац тада носио дрес супарничког Јувентуса!
РИВАЛИ ПА ДРУГАРИ
Роксићево упознавање са Стефаном Славковићем, саиграчем са којим је освојио европско злато за Србију, било је доста интересантно, може се рећи и – судбинско.
- Кепу сам први пут срео на турниру, где смо се састали у четвртфиналу. Пут сам крчио минималцима, а он победамо од по 10:0, 11:0, 12:0... Притом је практично десет година био без пораза! Успео сам да га добијем - 1:0! Због непарног броја учесника, нисам га и елиминисао, на крају је освојио прво место, али је важније било што смо тада постали пријатељи. Заједно смо играли у Хрватској, Италији, Кини... Требало је да играмо и у руском Зениту, али избио је сукоб. У том моменту добио сам позив у Барселону, а он отишао у Галатасарај. Ту смо се раздвојили први пут. После је и смањио играње, није му легла нова верзија игрице. Није тајна да га је разочарало и кад је у квалификацијама за турнир на прелепом Балију, баш против мене, испустио 2:0 у партијама и вођство од 4:3 у последњој, до пред крај... Остали смо велики пријатељи, иако је из Крагујевца, а ја из Обреновца.
ДВА ПУТА ПРЕКО ЦЕЛОГ ТЕРЕНА
Многи голмани током целе каријере не постигну гол ни са беле тачке, али Марко Роксић је већ два пута успео са своје половине!
Као члан Прве искре, готово преко целог терена матирао је Торлак, да би сличан успех поновио и прошле сезоне, радујући Остружничане. Било је то у победи над Железником 1930 (4:0).
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
