Ljubav prema fudbalu može da se ispoljava na više načina. Nekada je dovoljno i samo gledati ili navijati, ali Marka Roksića zadovoljilo je učestvovanje na tri fronta i osvajanje Evrope na jednom od njih!
Priča golmana Borca iz Ostružnice, vršačkog Foruma u futsalu, odnosno pasioniranog gejmera koji je Srbiji doneo zlato sa kontinentalne smotre zaslužuje punu pažnju, makar bilo moguće da se zahvati samo njen delić. Roksić je svoju zemlju na sjajan način predstavljao i u Abu Dabiju, prošlog meseca, ali...
- Prvi susret sa fudbalom bio mi je u Obrenovcu 1905, kod Miodraga Arsovića, osnivača kluba. Na stadion sam otišao jer mi je tri godine stariji brat već trenirao, išao sam da ga gledam, ali nije se završilo na tome. Malo je trebalo da istrčim na teren! Od malena sam imao kvalitet da se nisam plašio lopte, verovatno je i logično što sam postao golman. Voleo sam i da igram, kad smo gubili, prelazio sam da igram napadača – rekao je Marko Roksić.
Iz Obrenovca 1905 prešao je u – obrenovački Radnički.
- Debitovao sam za prvi tim sa svega 17 godina, ali nisam baš uživao da treniram... Posle sam nosi dresove Strelca iz Mislođina, OFK Zabrežja i Prve iskre, a sada sam u Borcu iz Ostružnice. Lideri smo u „A“ grupi beogradskih „prvoligaša“, ispred OFK Balkan Mirijeva, koji nam je naneo jedini poraz. I dalje imamo prednost, jurimo plasman u zonu!
Mali fudbal počeo je da igra sa dvadesetak godina, na poziv Željka Grujičića, poznatog napadača u glavnom gradu.
- Prvo sam igrao na turnirima i bio golman, pa su protivnici uvek govorili „pusti ga, pusti ga“, kad smo igrali sa viškom. Nisu računali da imam dobru tehniku, brzo su okretali ploču kad sam počeo da postižem golove. Bilo je „drži golmana, pusti ostale”.
Usledio je i zvaničan početak karijere u halama.
- Branio sam boje Paleža i od trećeg ranga došli smo da se borimo za pehar, a epizodu u Crvenoj zvezdi prekinula je korona... Kada se stanje smirilo, bio sam u Hramu, a sada u trećeligašu Forumu. Na dobrom putu smo da se vratimo u drugu, uz još veće ambicije!
Sve bi to, i samo po sebi, bilo dovoljno za lepu priču, ali glavni deo leži u „virtuelnom frontu”! Igrajući video igru PES (Pro evolušn soker), popularnu simulaciju fudbala, Roksić je osvojio Evropu!
- Tu sam već uspeo da napravim ime, igrao sam za Nant, Romu, Arsenal, Barselonu... U Španiji sam imao i poseban doček na stadionu Barselone, bilo je nezaboravno. U igrici sam, praktično, upravljao timovima pomenutih klubova. Iako nisam sve vreme provodio u mestima iz kojih su, može se reći da sam video svet. Za Romu sam zbog korone igrao od kuće, pa za finalne okršaje išao u Rim. Slična priča je bila i sa Barselonom, a kad je reč o vremenu u Arsenalu i Nantu, tu sam putovao baš za Barselonu, vikendom, svake druge nedelje, tamo se igralo. Naravno, tu su i brojni turniri...
Vrhunac karijere bilo je osvajanje zlata za Srbiju!
- Na pobedničko postovlje popeo sam se 2021. godine, u tandemu sa Stefanom Slavkovićem – Kepom, pošto smo u finalu dobili Poljake. Nije nas obeshrabrilo što smo godinu dana ranije, na poslednjem stepeniku, izgubili od Italije. Tada su u timu, pored Kepe i mene, bili još Filip Panić i Raka. Oba puta igralo se u Staroj Pazovi, UEFA je obezbedila i prenos.
Marko Roksić takmiči se i u novoj disciplini, kao stvorenoj za „ofanzivnog golmana” i gejmera – fidžitalu! Malo je reći da mu ide, u Abu Dabiju je prošlog meseca, sa svojom ekipom, dogurao do četvrtog mesta.
- Timovi se tu takmiče u FIFA i futsalu, prvo se igra igrica, pa se rezultat sa te utakmice prenosi na teren i tako dobija pobednik.
Ekipu su, pored Marka, inače i kapitena, činili njegov kum Stefan Stefanović, Antonije Pavličević, Žarko Matić, Ranko Marković, Igor Đorđević i Mihajlo Urošević. Tim- menadžer bio je Ivan Dimitrijević, a trener Darko Roksić, rođeni brat.
- Deo futsalera zadužen je i za igricu, ali ona nas je i koštala, dok smo na terenu bili, možda, i najbolji. Publika nas je obožavala, igrali smo sa viškom i protiv Francuske, obrisali 0:4 iz FIFA i savladali je. Pritom nam je nedostajao Đorđe Rosić... Mislim da bismo sa njim u timu otišli do kraja.
Posustajanja nema!
- Ove godine se fidžital seli u Kazahstan, gde bi trebalo da bude oboren rekord iz Abu Dabija. Umesto šest, planirano je da nagradni fond bude okruglih deset miliona evra!
Borbe će nastaviti i sa Ostružničanima i Vrščanima!
- U tom smislu, morao bih i da se zahvalim supruzi Lidiji, sa kojom imam dvoje dece. Nije joj uvek svejedno što često odsustvujem, ali ima razumevanja, velika je podrška – jasan je jedinstveni, Marko Roksić.
NE MOŽE RONALDO DOK SI U ROMI
Koliko video igre znače popularnim klubovima, dobro oslikava Roksićeva anegdota.
- Boje Rome u PES-u sam branio dok sam na velikom terenu igrao za Posavinu i desilo se da sam izazvao hitnu reakciju ljudi iz italijanskog kluba. Jedan gol za tim iz Stublina „proslavio“ sam i naknadnim objavljivanjem „GIF“-a (kratki video bez zvuka) sa Ronaldom, na svom Instagram profilu. Kada su u Romi to videli, odmah su me zvali da uklonim objavu, jer je slavni Portugalac tada nosio dres suparničkog Juventusa!
RIVALI PA DRUGARI
Roksićevo upoznavanje sa Stefanom Slavkovićem, saigračem sa kojim je osvojio evropsko zlato za Srbiju, bilo je dosta interesantno, može se reći i – sudbinsko.
- Kepu sam prvi put sreo na turniru, gde smo se sastali u četvrtfinalu. Put sam krčio minimalcima, a on pobedamo od po 10:0, 11:0, 12:0... Pritom je praktično deset godina bio bez poraza! Uspeo sam da ga dobijem - 1:0! Zbog neparnog broja učesnika, nisam ga i eliminisao, na kraju je osvojio prvo mesto, ali je važnije bilo što smo tada postali prijatelji. Zajedno smo igrali u Hrvatskoj, Italiji, Kini... Trebalo je da igramo i u ruskom Zenitu, ali izbio je sukob. U tom momentu dobio sam poziv u Barselonu, a on otišao u Galatasaraj. Tu smo se razdvojili prvi put. Posle je i smanjio igranje, nije mu legla nova verzija igrice. Nije tajna da ga je razočaralo i kad je u kvalifikacijama za turnir na prelepom Baliju, baš protiv mene, ispustio 2:0 u partijama i vođstvo od 4:3 u poslednjoj, do pred kraj... Ostali smo veliki prijatelji, iako je iz Kragujevca, a ja iz Obrenovca.
DVA PUTA PREKO CELOG TERENA
Mnogi golmani tokom cele karijere ne postignu gol ni sa bele tačke, ali Marko Roksić je već dva puta uspeo sa svoje polovine!
Kao član Prve iskre, gotovo preko celog terena matirao je Torlak, da bi sličan uspeh ponovio i prošle sezone, radujući Ostružničane. Bilo je to u pobedi nad Železnikom 1930 (4:0).
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
