Гаћиновић побегао с места успеха

На ивици сам менталног и енергетског слома!

Рече Владимир Гаћиновић и напусти Нови Пазар... дан пред утакмицу с Црвеном звездом?!

Да није жалосно, било би смешно. На Јошаници – сузе, ушћу Саве у Дунав – грохот, кисео, заједљив, ироничан. Брат Пантела би казао: „Кадар невера!”

Не пада нам на памет да глумимо здравствену комисију, 'ајде да верујемо Гаћиновићу, иако – кредибилитет је изгубио оног часа кад, такође, није имао „менталне енергије” да стане у заштиту Драгана Бојата, на ивици линча јер је неспретно окачио на друштвене мреже слику „ђенерала”. Заћута потомак славног претка, имењака и заштитног знака Младе Босне?!

Не прослави се ни Фикрет Међедовић, заборави да објасни тајминг командантовог одласка и обрише гумицом спекулације – због, е ту су партизановци најгласнији, интензитета игре против шампиона, страха иницираног надолазећим распоредом: Црвена звезда, ОФК Београд, Војводина, ТСЦ... Ген-сек дарива Владимиру епитет најбољег тренера у историји Новог Пазара, основаног 1928!?

Ако је по крајњем продукту – изласку у Европу, логично је да се сложимо, међутим, ближи смо ставу да је то, бар у новије доба, локални херој Изет Љајић, небројено пута „прелазно решење” пошто су „разне тренерчине” са стране, претходног бусања у груди и пуних уста љубави, јурени, у овом случају, 24 сата пред „утакмицу живота”, бежали с места (јединог) успеха?!