Карлик – Партизаново Сунце

Чета Жељка Обрадовића умало је прекинула серију од 16 узастопних победа Фенербахчеа, али упркос поразу и даље стоји високо у борби за плеј-оф пласман...

У неком паралелном универзуму, у неким другачијим околностима, ово је могла да буде реченица, којом би се кратко, али прецизно описало храбро издање Партизана у гостима европском шампиону. Таква је можда требало да буде и реалност Парног ваљка ове сезоне, само да се кобне октобарске ноћи, у сусрету са Пантерима, није повредио Карлик Џонс.

Јужносуданац је већ током повратничког плеса у среду увече, показао колико је недостајао екипи из Хумске као и да је неминовно срце и душа српског шампиона.

Феноменалним издањем на терену, сјајни плеј оставио је вратио је широке осмехе љубитељима црно-белих боја, али и чувену мисао „шта би било кад би било” урезану дубоко у њихову подсвест. После утакмице са Фенербахчеом, то је можда био и једини утисак, коме навијачи Партизана никако нису могли да се отму... Да се Џонс никада није повредио, све би било сасвим другачије: Жељко Обрадовић вероватно би још седео на клупи Ваљка, стање на табели би знатно више фаворизовало првака Европе из 1992, а Жућкова левица би се можда и коначно „вратила кући” у витрине тима из Хумске, после пет година поста.

Ипак, прелом метатарзалне кости, значио је и пуцање целог тима, тима који је много обећавао. Уместо сезоне из снова, најављиваног напада на фајнал-фор Евролиге и све домаће трофеје, црно-бела породица проживела је неке од најтежих тренутака у модерној историји клуба.

Потврда тезе да је Џонсова повреда била преломна тачка и моменат који је уништио сезону Партизана, стигла је и кроз 17 поена, три скока и четири асистенције Јужносуданца и то за само 19 минута на паркету. Организатор игре црно-белих учинио је да бранилац круне не изгледа тако снажно.

Партизан једноставно није исти тим са и без главног играча, а на тренутке смо сумњали да ли уопште и јесте био тим, у Џонсовом одсуству. Омалени Американац, са пасошем најмлађе афричке државе, још једном је показао да је везивно ткиво екипе, Сунце Партизановог система око ког се окрећу остале црно-беле планете...

До краја сезоне за заборав остаје још неколико питања, а прво и основно је шта даље? Имају ли браниоци трона реалних шанси да се надмећу са Црвеном звездом и Дубаијем за трофеј у регионалном такмичењу, могу ли да одбране звање шампиона Србије и Јадрана или ће крај сезоне да буде једнако горак као и почетак.

Ипак, неколико претходних утакмица, не рачунајући Куп у Нишу, показују да има повода за оптимизам.

После стресног периода, симпатизери клуба из Хумске коначно имају мало разлога за задовољство и виде светлост на крају тунела. Ваљак је под диригентском палицом Ђоана Пењароје поново продисао, игра добру кошарку и кадар је да на равне части одмери снаге са најбољим тимовима Старог континента, чак и са, на 17 узастопних утакмица, непораженим Фенербахчеом.

Ипак, без обзира на резултате, једно је сигурно – Партизан ће наредног лета да крене у трећи велики пројекат поновне изградње у претходних пет година, а темељ такозваног „рибилдинга” требало би да буде управо Карлик Џонс.