Никола: Гледам Звезду, Партизан, Милутинова, Мицића, Лучића…(ВИДЕО)

Никола Јокић, у разговору са Едином Авдићем се осврнуо на планове за будућност, живот ван терена, али и на младе српске играче и спортове које прати када има слободно време.

На питање колико дуго планира да игра кошарку, Јокић је одговорио:

- Играћу докле год будем могао. Можда је боље рећи докле год будем могао да правим предност.

Центар Денвера истиче да не размишља о промени клуба, нити о повратку у европску кошарку после НБА каријере.

- Не бих волео себе да замишљам ван Денвера. Овде сам пронашао мир. Овде су ми се родила двоје деце, овде сам изградио свој живот и заиста немам потребу да идем. И да више ништа не освојимо до краја каријере, остао бих у Денверу. Та титула овде ми вреди више него било шта. Ништа против Евролиге и Европе, али једноставно не бих.

Говорећи о српској кошарци, Јокић је указао на чињеницу да младих играча нема много као што многи мисле.

- Ми смо мала земља. Имамо своју школу кошарке, али људи немају представу колико мало играча имамо. Ко има младе играче? Има Мега, ОКК Београд, ФМП… У мањим местима се појави по један или двојица. Када све сабереш, нема их ни сто.

Јокић додаје да је природно да многи од њих оду у иностранство.

- Неки оду, хвала Богу, да зараде новац и промене свој живот.

Иако је постао један од најплаћенијих кошаркаша на свету, Јокић каже да новац није суштински променио његов живот.

- Мој живот је променио први уговор. Све после тога је само нека сигурност. Прво сам купио коња Дрим Кечера. После сам отплатио Тојоту коју сам имао још из периода у Меги. Наравно, касније су дошли стан и кућа, али коњ је био прво оно нешто.

Јокић признаје да му највише прија време проведено код куће.

- Волим да будем код куће. Не прија ми пажња. И како године пролазе, све мање ми прија.

У слободно време, осим кошарке, прати и друге спортове.

- Гледам коњске трке, кошарку, а недавно сам пратио и ватерполо на Европском првенству.

Посебно је похвалио српску ватерполо репрезентацију.

- Упознао сам их још у Рију. Од тих играча сада играју Никола Јакшић, Радомир Ранђеловић, Душан Мандић и можда Филип Ћук. Освојили су Европско првенство и мислим да су они светла тачка нашег спорта. Драо сам се када су играли, махао рукама као да сам пливао са њима, а уствари немам појма хтео сам да изгледам паметно. Сви су сјани и драго ми је да су ме прихватили. Имали су једну кафану, држао физио и сећам се да су кад су освојили олимпијско злато “затворили кафану”. Невероватно је колико су пива попили, зато и побеђују.

Када је реч о кошарци, Јокић редовно прати српске играче у Европи.

- Гледам наше момке Црвену звезду, Партизан, гледам Николу Милутинова са којим сам добар, мало погледам Василија Мицића, Владимира Лучића. То су врхунски момци.

Ипак, често прати и НБА утакмице других тимова.

- Волим да погледам Торонто, Дончића, Оклахому. Када укључиш утакмицу, увек можеш нешто да научиш. У НБА лиги има много талента.