Шестјук: Најдражи су ми голови саиграча

Раднички из Ниша одлично је обавио посао у зимском прелазном року. Клуб са Чаира ангажовао је играче који су били способни да „покрену“ екипу. Пажњу на себе посебно је скренуо нападач Александар Шестјук.

Белорус је у Ниш стигао са епитетом „великог” појачања, што је веома брзо оправдао и допринео убојитости напада „Реала са Нишаве”. Шестјук је постигао је четири гола на седам утакмица. На дебију против Партизана у Београду није успео да савлада противничког чувара мреже, али му је то успело у наредна три узастопна меча - против имењака из Крагујевца, Напретка и ИМТ-а, а у стрелце се уписао и дуелу са Радником. И док многи у њему већ виде наследника Нермина Хаскића, Тривантеа Стјуарта, Миљана Шкрбића или Стефана Михајловића, који су у ближој историји постизали највише голова зa Раднички, Шестјук успех тима ставља испред личног учинка.

- Деби против Партизана остао ми је у најлепшем сећању. Нисмо победили, нити сам постигao гол. Играли смо нерешено, било је сјајно, фантастично и памтићу тај меч, вероватно, цео живот. Много ми је драго што сам успео да оправдам поверење. Голови долазе као награда за труд и залагање, али су и велика обавеза. После сваког поготка морам да наставим да радим са још већим напором, како би број реализација на крају сезоне био минимум двоцифрени. Најбитније је да екипи иде добро, било би одлично уколико се пласирамо међу првих осам екипа – каже Шестјук на почетку разговора.

Игра Радничког у последње време изгледа добро, а посебно је занимљив тандем Аријиби - Шестјук. Њих двојица делује као да годинама играју заједно, Американац Белоруса најчешће „храни” лоптама.

- Могло би се рећи да смо „кликнули”, много тренирамо, радимо све што је најбоље за екипу и  доноси победе. Ари (Гболи Аријиби прим. аут) је веома квалитетан играч и човек. Похвале заслужују и остали саиграчи. Сви пружају максимум, труде се да постигнемо добре резултате.

До недељног меча са Спартаком, уз Црвену звезду, Раднички је био једини непоражени тим у пролећном делу сезоне. Ипак, на конту Нишлија поред четири победе и два ремија, сада стоји и један пораз, што не умањује одличан учинак. Поставља се питање која је магична формула за успех.

- Рецепт за добре резултате је само у озбиљном раду. Ред, рад, дисциплина. Кад све то применимо неписано је правило да следи успех.

Уз квалитетан рад неизоставна је и добра атмосфера у свлачионици.

- Имам заиста добре саиграче, одмах су ми помогли да се уклопим, са свима сам пронашао заједнички језик. Са многима причам на енглеском, а имам и доброг пријатеља Петка (Марка Петковића прим.аут) који говори руски. Он ми доста помаже и веома сам му захвалан.

Каријера младог нападача узлазном путањом кренула је у родној Белорусији, иако је, и пре Радничког, имао иностране ангажмане. Позив из Ниша је, како се може закључити из разговора, био онај који се не одбија.

- Био сам упознат са историјом Радничког, знам да је некада играо у европским такмичењима. Такође, сазнао сам да је и Ниш град спорта, да људи живе за фудбал. Што се тиче преласка из Белорусије у Србију, то је за мене био велики корак напред. Нисам дуго размишљао кад је стигла понуда. Висок је ниво квалитета такмичења. Лига је добра, како за младе, тако и за искусне играче. Евидентно је да  има доста квалитетних појединаца и обучених играча. Не могу прецизно да направим разлику између белоруског и српског првенства.

Шестјук је каријеру градио у Нижњи Новогороду у Русији, РФС-у у Летонији, Динамо Бресту, БАТЕ Борисову и Ислоч у Белорусији.

- Сваки клуб има неку своју причу, носим само лепе успомене из сваког од њих. Ислоч је доста утицао на моју каријеру, у позитивном смислу, био „одскочна даска” и захваљујући њему сам дошао овде. Захвалан сам клубу и тренеру, са којим сам и даље у контакту. Он прати мој рад, успехе и увек је ту да ми да савет и реч подршке кад је то потребно.

У Ислочу је „експлодирао” и његова каријера доживела је нагли успон. Са 17 голова постао је један од најдоминантнијих нападача и зарадио статус „гол-машине”. На питање који гол му је најдражи, дао је изненађујући одговор.

- Најдражи су ми голови које су постигли Френк Кануте, против ИМТ-а и капитен Радомир Милосављевић у дуелу са Јавором, оба поготка донела су нам важне бодове. Ми смо сви породица, битно је да побеђујемо, није битно чије име пише на семафору.

Констатација, да ипак мора да постоји гол, који му је по нечему посебан и драг, натерала је Сашу (како га саиграчи зову) да, ипак, размисли.

- Можда погодак у дресу Ислоча против Динама из Минска. Поникао сам у клубу из главног града Белорусије, ако морам, издвојићу тај гол – закључио је Александар Шестјук.