Почетна / Фудбал / Супер лига

Радоица Милојевић Дица: Легенда која траје (ВИДЕО)

У Новом Пазару 14 година, Журнале чува десет и има сваки број
ФОТО: С. Жупљанин

У времену када се фудбал играо срцем, а име стицало на терену, а не на насловницама, своје место међу онима који се памте заузео је и Радоица Милојевић свима познатији под надимком Дица.

Није припадао генерацији која је бројала статистику, али јесте оној која је стварала поштовање. Играо је тамо где се фудбал живeо пуним плућима, где је свака утакмица била више од игре, а сваки дуел питање части.

Фудбалски пут градио је кроз клубове попут краљевачке Слоге (4 године) и Новог Пазара (14 година), остављајући траг не само игром, већ и карактером.

- Сад је господски, у односу како је некад било. Пре си радио у фирми и тренирао, а тражили су се резултати - вели Дица.

Био је играч којег су саиграчи ценили, а противници поштовали. Био је пожртвован и изузетно храбар у сваком дуелу. Лопта је можда могла и проћи али играч није смео.

На терену - борац. Ван терена - човек. И то какав. Онај у правом смислу те речи.

Они који га памте не причају само о потезима, већ о његовој енергији, духу и односу према људима. Увек спреман на реч подршке, на шалу, али и на одговорност када је најтеже.

То су биле генерације које нису играле због рефлектора, већ због дреса. А, Дица је био један од оних који су знали шта тај дрес значи.

Данас, када се говори о њему, не говори се само о фудбалеру. Говори се о времену, о једној школи живота и о човеку који је оставио траг где год је играо.

Јер, постоје играчи који прођу кроз фудбал и постоје они који у њему остану.

Радоица Милојевић Дица, без сумње, припада овима другима.

Данас смо га затекли на атлетском стадиону у Новом Пазару, насељу Хађет, где проводи пензионерке дане, поред терена где му је било и остало срце.

У рукама Спортски журнал, како каже његов омиљени лист. Са њим се интензивно дружи последњих десет година, како памти, верујемо да је његова љубав трајала и дуже.

Како нам рече чува сваки број уредно сложен у свом топлом дому.

- Десет је година како читам Журнал. Сваки лист имам, чувам их кући. Који год треба, само реци, наћи ћу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.