Још малолетном Василију Костову (17) већ је успело оно о чему сањају и старији од њега. Везиста Црвене звезде дебитовао је за репрезентацију Србије, био стрелац у вечитом дербију и два пута у Лиги Европе. Суперталенат ће пунолетство да стекне 11. маја. Рођендан тог дана прослављају Андрес Инијеста (1984), Џонатан Та (1996), Олег Саленко (1969)... Костов је идеалан саговорник за Журналов васкршњи троброј.
- Нисам још свестан свега што сам постигао. Међутим, верујем и знам да могу да урадим још много и будем бољи играч. И даље сам дете за сениорски фудбал. Свестан сам да се налазим тек на почетку каријере.
Неке од снова сте већ остварили, о чему још маштате?
- Да заиграм у неком од клубова из „лига петице”, претходно да оставим дубљи траг у Црвеној звезди. Циљ нам је да сезону завршимо са дуплом круном, а онда се пласирамо у Лиги шампиона.
Јесте ли могли да замислите овакав учинак пре пунолетства?
- Као и сваки клинац, желео сам да играм у Црвеној звезди, посебно на европској сцени и постижем голове. Невероватно је да сам све то већ остварио.
Колико ваша популарност утиче на одрастање и сазревање, стижете ли да се посветите школским обавезама?
- Све нормално функционише. Ништа се није променило у односу на пре годину или две дана. Идем у Спортску гимназију, професори имају разумевања за моје обавезе, другари ме такође подржавају.
Имате омиљени предмет?
- Физичко, шалим се, немам одређен. Трудим се да увек добијем највишу могућу оцену.
Који факултет ћете да упишете?
- Нисам још размишљао о студијама, да прво завршим гимназију. Наравно да бих волео да имам високо образовање.
Један од ваших саиграча Иван Гутеша је дипломирани новинар?
- Знам да је Гутеша завршио факултет. Надам се да ће бити још нас који ћемо му се придружити.
Како сте рођени 11. маја, истог датума кад и Андрес Инијеста, је ли вам он узор?
- Офанзивнији сам играч од Инијесте, мада је и он везиста. О Шпанцу не треба трошити речи, стварно је био мајстор са лоптом.
Скромни сте, не можемо да кажемо да ви нисте мајстор?
- Хвала на комплименту, али имам још много да учим и постанем бољи фудбалер.
Од кога у Црвеној звезди можете највише да научите?
- Ако бих морао да издвојим - од Радета Крунића. Малтене играмо на истој позицији, гледајући њега учим како да се постављам на терену, да нађем најбоље решење, играм у оба правца... Крунић воли да дели савете, као и остали саиграчи. Старији клупски другови гледају ме као своје дете, млађи се односе према мени као према брату, захвалан сам свима.
Имали сте прилике да сарађујете са више тренера Ненадом Милијашом у омладинцима, Владаном Милојевићем и Дејаном Станковићем у првом тиму. По чему се они разликују?
- Сва тројица су фантастични тренери, од сваког сам доста тога усвојио. Милијаш ми је дозвољавао слободу у игри, као и да немам притисак, без обзира да ли сам на тренингу или утакмици. Милојевић ми је дао шансу у првом тиму и научио да никад не треба да одустајем. Станковић ми даје много савета јер је играо на сличној позицији као ја, често ми каже како да се поставим и постигнем гол.
Да ли читате вести и коментаре о вама у медијима?
- Не, једино кад ми неко нешто пошаље бацим поглед.
Много лепо о вама говори генерални директор Звездан Терзић, колико вам то значи?
- Директор Терзић ме увек похвали и често дели савете, честита... Имамо стварно сјајну комуникацију.
Јесте ли задовољни личним учинком у досадашњем току сезоне?
- Нисам очекивао да ћу да постигнем оволико голова и будем толико пута асистент. Постигао сам све трудом и напорним радом. Надам се да ћу до краја сезоне да имам дабл-дабл најважнијих ставки.
Користите кошаркашке изразе, што значи да гледате Звездине утакмице?
- Наравно да пратим. Тешко да можемо до шестог места у Евролиги. Ценим да ћемо да будемо осми или девети.
Ко вам је омиљени кошаркаш црвено-белих?
- Ух. Највише волим и ценим Коди Милер Мекинтајера.
Ишли сте на последњи вечити кошаркашки дерби?
- Да, био сам у Арени. Изнервирао сам због пораза. Али, добро шта да се ради. Опоравили смо се и победили Париз.
Који гол вам је најдражи?
- Против Партизана у вечитом дербију јер то није обичан меч, већ празник српског фудбала. Наравно драги су ми они из Лиге Европе, Порту и Малмеу. Памтићу те голове до краја живота.
Дебитовали сте за Црвену звезду у првом колу актуелног првенства против Јавора?
- Сећам се да сам ушао у 80. минуту уместо Мирка Иванића. Одмах сам шутнуо на гол. Нисам се уплашио притиска. Видео сам да могу да играм сениорски фудбал и да ћу моћи нешто да постигнем.
Били сте позвани у репрезентацију за пријатељске утакмице против Шпаније и Саудијске Арабије, али нисте добили шансу?
- Значи ми много само присуство у државном тиму и поверење селектора Вељка Пауновића. Била ми је част да тренирам са таквим играчима. Позив у репрезентацију је круна досадашњег рада. Може много да се научи и кад се не играју утакмице. Свестан сам да време ради за мене.
Било је поред вас још младих играча у државном тиму Србије на последњем окупљању?
- Драго ми је због тога. Верујем да можемо да направимо успех. Група је стварно сјајна. Нема неког ко се истиче, сви делујемо као тим.
Какав је тај фамозни кодекс селектора Пауновића?
- Селектор Пауновић ми је уручио кодекс на додели награде за најперспективнијег играча Србије. Прочитао сам га и препоручујем га свима.
Да ли се правила у репрезентацији разликује од начина понашања код тренера Дејана Станковића или раније Владана Милојевића?
- Не. Сваки играч треба да зна како је потребно да се понаша и шта да ради у државном тиму или клубу.
У Црвеној звезди је много младих играча попут вас, популарних бонуса, колико вам то значи?
- Много. Знамо се пет-шест година и разумемо као да играмо испред зграде. Ту мислим на Адема Авдића, Луку Зарића, Стефана Гудеља...
Како гледате на пласман кадетске и омладинске репрезентације Србије на Светско и Европско првенство?
- У комуникацији сам са вршњацима из омладинске селекције. Кад нас је жреб у квалификацијама сврстао у групу са Португалијом и Енглеском мислили смо да немамо шта да тражимо. Ипак, догодило се чудо и идемо на завршни турнир. Наравно да сам пратио све што се дешавало. Срећан сам због успеха и желим да будемо заједно у борби за пехар у Велсу.
Селектори су вам у млађим државним тимовима били Александар Луковић и Јован Дамјановић?
- Са Дамјановићем сам ишао на Европско првенство за кадете на Кипру. Стигли смо до полуфинала. Са Луковићем сам играо квалификације у омладинској конкуренцији, испали смо у другом квалификационом кругу. Уче нас како да будемо припремљени за сениорски фудбал. Што се рада тиче, исти је код обојице – закључио је Костов.
БЕОГРАЂАНИН
Отац вам је из Димитровграда, а мајка из Шапца?
- Одлична комбинација. Ха, ха, ха... Ја сам рођен у Београду.
ШПИЦ И ДЕСНО КРИЛО
Да ли сте играли на још некој позицији?
- У млађим категоријама сам био шпиц, некад и десно крило. Скоро да није било утакмице да нисам постизао бар један гол.
Јавност у Србији боље вас је упознала кад сте постигли гол из једанаестерца Паненком и то ни мање ни више него против омладинаца Барселоне?
- Чим сам узео лопту знао сам да ћу да „боцнем”, голмана после карактеристичног извођења. Нисам имао никакав страх и трему. Једино ми је криво што смо били поражени 2:1.
ОМИЉЕНИ БРОЈ - 22
Зашто сте број 92 заменили са 22?
- У омладинцима сам носио број 22. Кад сам дошао у први тим Црвене звезде носио га је Далсио, па сам изабрао 92. По одласку Далсиа узео сам омиљени 22.
ИМЕ ПО ВАСИЛИЈУ ОСТРОШКОМ
По коме сте добили име Василије?
- По Светом Василију Острошком Чудотворцу. Мама и тата изабрали су име Василије иако сам се родио дан раније од дана кад се прославља овај светац. Захвалан сам им на лепом имену.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
