Никад нема одустајања

Колико сте само пута чули реченицу да је Србија земља спорта. Ако у њој има макар и мало истине, сасвим је уобичајена појава да се у бројним породицама широм наше државе „поткраде” и понеки (не)брушени таленат, који преданим радом у будућности направи пристојну, успешну или фантастичну каријеру. Уколико је, рецимо, та фамилија, као што је с Рељићима случај, посебно окренута ка спортској бранши, природно је да у духу празника и буду једни од главних јунака на страницама Спортског журнала.

Јер... Мама Сања (девојачко Весел) некад је била маестрална кошаркашица, тата Дејан је „пливао” у одбојкашким водама, док је наследница Маша кренула очевим стопама.

С обзиром на то да су „старији и искуснији” чланови одавно прешли у „пензионерски” статус, највише се прича о сјајној коректорки Партизана. Овог пута породично смо их спојили, „натерали” да се још једном присете пређашњих и досадашњих (вредних) достигнућа, открију на који начин саветују мезимицу, уједно и како ће да прославе највећи хришћански празник.

Полазећи од 18-годишње Маше Рељић, перспективне спортисткиње пред којом је вероватно и светла будућност, наметнула се и болна тема – повреда, због које је дуже време ван терена. А, то се и догодило сад већ далеког 19. јануара пред утакмицу против пазовачког Јединства, у 12. рунди елитног ранга такмичења. Питање је и у којем би смеру ишла сезона Партизана, недавно елиминисаног у четвртфиналу плеј-офа од апсолутног фаворита ТЕНТ-а, да је шеф стручног штаба Ненад Живановић могао да рачуна на узданицу, која је дотадашњим партијама скренула пажњу на себе.

- Тренутно се добро осећам, опоравак иде баш онако како би требало. Надам се да ћу ускоро уз дозволу лекара да се вратим на терен – започела је причу Маша, уз подсећање да је операцију обавила пре нешто мање од три месеца.

Суочила се с најгором солуцијом по одбојкашицу, у наставку Суперлиге није могла да помогне саиграчицама, била је приморана да седи и навија, пружајући подршку из неке сасвим друге улоге.

- Није свеједно кад се нешто тако догоди. Међутим, трудила сам се, а и даље то чиним, да будем ту, присутна на свакој утакмици и будем подршка са стране.

Упркос свим изазовима, Парни ваљак је чекирао визу за доигравање. Иако је то био успех, поготову имајући у виду младост београдског састава, до сензације против Обреновчанки које су четвртфиналну серију дочекале с невероватним скором 21:1, нису могле.

- Партизан је имао младу, ако не и најмлађу екипу у Суперлиги. Питање је и шта би било да се чак пет играчица није повредило. На велику жалост, то нећемо никад да сазнамо, али и без тога смо имале одличну сезону, поготову ако се осврнемо на све околности. Утакмице против ТЕНТ-а показале су се као тешка, не и немогућа мисија. Међутим, Обреновчанке су биле прве на табели, уједно и имале свега један пораз у 22 кола.

Кад направи анализу урађеног, Маша ће поједине мегдане дуго да памти:

- Током сезоне било је много добрих утакмица. Наравно, поједине су нарочито драге - победе против Јединства из Старе Пазове и Црвене звезде после маратона и пет сетова.

Поред свих лепих тренутака и проблема, талентованој одбојкашици привилегија је могућност да помоћ и савет потражи од родитеља, такође некадашњих спортиста.

- Родитељи ми увек причају да је рад лек за све и да увек све дође на своје, пре или касније.

Осим маминих и татиних сугестија, коректорка црно-белих води се и сопственим мотом.

- Никад нема одустајања, на крају се увек упорност и рад исплате.

Остала је и помало тајновита на помен тога шта је повукла од Сање, шта од Дејана.

- Не знам да дам баш најпрецизнији одговор. Можда то најбоље знају људи из наше околине, вероватно сам наследила неки микс од обоје.

Послала је и поруку најмилијима уочи прославе Васкрса:

- Као и увек, празник ћемо да прославимо у кругу породице. Поручујем родитељима да се не брину толико и да ће све да буде у реду и како треба.

На крају разговора дотакла се и будућих планова с јасном жељом да поново буде тамо где се осећа најпријатније – на терену, у дресу Партизана.

- План је да се најпре опоравим и наставим да играм, за даље - видећемо. Прво и основно је да здравствено будем у реду, док су циљеви искључиво највиши и у вези с постизањем максимума у датом тренутку.