Србија може да добије возача у Ф1

У малој земљи на Балкану познатој по спортским достигнућима, младима с разлогом пажњу најчешће привлачи лопта. Новак Ђоковић, Никола Јокић, Тијана Бошковић, Душан Влаховић… Погледајте око себе: колико деце машта да постане врхунски спортиста као поменути асови?

Друго питање: колико малишана познајете који желе да постану Милош Павловић? Док размишљате о коме је реч, сложићемо се да је одговор - мало. Ради се о познатом српском аутомобилисти који је стао на корак од Формуле 1, а један редак бисер је, попут њега, изабрао брзину.

Јунак васкршње приче Журнала је Андреј Петровић, 19-годишњак чијим венама од дечачких дана тече адреналин. Почео је на снежним падинама у скијању, а затим на стази, где је пронашао оно што ће бити његов животни пут.

Београђанин се одлучио за картинг, док данас представља нашу земљу у шпанском шампионату Формуле 4. Признаћете - храбар потез.

У спорту у коме су милиони готово предуслов, Србија нема велику традицију ни инфраструктуру, сваки круг је борба, трка доказ, подијум корак ближе сну који дели са скоро сваким младим возачем, Формули 1.

Како сте се одлучили за овај специфичан спорт?

- Традиционални спортови никад ми нису били претерано занимљиви. Наравно, тренирао сам фудбал кад сам био мали као и већина дечака. С друге стране, сви спортови који доносе дозу адреналина увек су ме фасцинирали. Са 11 година био сам и део репрезентације Србије у скијању, шампион државе у велеслалому, што довољно говори колико ме је привлачио осећај брзине. У једном тренутку сам морао да одлучим шта заиста желим. Кад ме је тата први пут одвео на картинг стазу, одмах сам знао - то је нешто чиме желим да се бавим цео живот. Помогао је још један мали детаљ: никад нисам волео хладноћу, а кад возим Формулу у Шпанији, углавном је лепо време.

Колико је било тешко возити болиде без возачке дозволе?

- На стази се од малих ногу уче технике претицања, идеалне путање, касно кочење, све је усмерено ка томе да извучеш максимум из сваког круга. Јуримо сваку хиљадитинку секунде. С друге стране, на путевима у Србији све је подређено безбедности. Циљ је да се од тачке А до тачке Б стигне на најсигурнији начин, не што брже. Возачку дозволу имам већ две године и то ми је много значило. У једном периоду каријере нисам имао никога да путује са мном на трке, па сам са 18 година сам седао у ауто и возио и по 1.000 километара до Италије. Тако су изгледали почеци у Формули.

Запамтити бројне команде на волану чини се компликованим?

- Није, заправо, тако. Иако их има много и током сваког круга тренинга морамо подешавати различите параметре на волану и у болиду, после два - три круга све то прелази у механику. Исто као што се аутоматски учи додавање гаса, кочење и скретање, тако се постепено усваја и стискање различитих дугмића током тренинга.

Осврт на једну од најуспешнијих година - 2023. и освајање Ротакс Светског првенства у картингу?

- Била је то прекретна година у каријери. Требало је да буде и последња, не само у картингу, већ и у целом аутомотоспорту, јер нисмо имали финансијских могућности. Али, кад сам успео да победим на Светском првенству, осећај је био невероватан. То је нешто чему сам тежио целих десет година и 2023. сам заправо успео да стигнем до тог сна.

Кад се догодио прелазак из картинга у Формулу 4 и шта је то за вас значило?

- Баш кад сам победио на Светском првенству у Бахреину, добио сам прилику да пређем у Формулу 4 у зимском саудијско-арабијском шампионату. Све се догодило невероватно брзо и нисам стигао да процесуирам шта сам постигао. Већ у јануару 2024. први пут сам сео у болид Формуле 4. Уместо да славим, фокус сам морао да ставим на рад и резултате како бих могао да наставим тим путем.

Завршили сте Зимски шампионат с две победе и четири подијума?

- Било је то довољно за треће место у генералном пласману, само два бода иза другопласираног. Могли смо можда и до титуле да нисмо добијали пенализације у прве две трке у Арагону и у првој у Мадриду. Ипак, задовољни смо.

Васкршњег викенда почиње нова сезона у Валенсији. Каква су очекивања?

- Прва трка ове сезоне вози се 11. и 12. априла. Очекивања су велика после зимске серије. Следећи корак је јасан - циљамо прво место. Имамо велику шансу, што смо доказали у последњој трци финалне рунде, где смо успели да освојимо пол-позицију и да ту предност претворимо у победу.

Каква је конкуренција?

- Јача него икада. Главни фаворити су Монтеро, Нејтан Тај и ја. Монтеро је син бившег возача Формуле 1 и победник зимске серије, тако да се с правом таквим сматра. Увек је посебан осећај кад улазиш као аутсајдер, без великих очекивања, али с јасним циљем да све изненадиш. Имаш прилику да покажеш да, чак и у слабијем тиму, можеш да будеш бољи и од наследника возача Формуле 1.

Који су ваши циљеви ове сезоне, а који дугорочни - сигурно да маштате о Формули 3, 2, па и 1?

- Циљ за ову сезону је да постанем шампион шпанске Формуле 4 и то је реално. Ипак, увек размишљам и неколико корака унапред. Следеће године је већ време за прелазак у Формулу 3 и надам се да ће се то остварити. Дугорочно, наравно, Формула 1, али још не желим превише да гледам унапред.

Колико је то у овом тренутку реално, узевши у обзир и финансије?

- Долазак до Формуле 1 можда тренутно не делује реално, али није деловало ни да пређем у Формулу 4. Ипак, отворио се пут - победио сам на светском првенству, пронашао спонзоре. Данас сам трећу годину у болиду, зато верујем да ако дам максимум неко ће то препознати и стати иза мене. А, онда, корак по корак, можемо доћи и до тога да Србија коначно добије возача у Формули 1.

Колику улогу играју спонзори и да ли је тешко доћи до њих?

- Велику, без њих не бих био ту где јесам. Породица никада није била у финансијској ситуацији да могу да возим за најбоље тимове у картингу, камоли да пређем у Формулу 4. Тренутно је највећи спонзор тим за који возим, финансира целу ову, као и претходну сезону. То је узајамна сарадња. Њима је био потребан добар возач који ће помоћи да тим напредује, мени тим који ће ми пружити прилику да седнем у болид.

Ваш тим, Техникар рејсинг тим, нешто више о њему?

- Започео је као мали тим из Шпаније. Наш шеф је у почетку радио у гаражи, бавио се поправком аутомобила, затим добио прилику да се укључи као партнер у Формулу 4 за сезону 2023, што је и прихватио. Почели су скромно, али је убрзо тим добио нове инвеститоре из Мексика. Њиховим доласком амбиције су порасле. Тад сам добио прилику да се прикључим и заједничким радом успели смо да подигнемо екипу на виши ниво.

Колико је тешко Србину у односу на Британце, Немце... И, зашто?

- Они практично изађу у двориште и имају картинг стазу од 1.600 метара, од своје пете године већ возе огроман број кругова. Поред тога, у Британији постоји база од стотина квалитетних возача који напредују заједно. Уз то имају и најбоље тимове, услове, финансијску подршку и врхунску опрему. Кад се све сабере, сасвим је логично да имају велики број представника у светским шампионатима и најјачим формула серијама. С друге стране, у Србији немамо такве услове. Једина озбиљнија картинг стаза је Картланд Ада Хуја, али ни она не може да се упореди са условима у другим земљама.

Од осме године тренирали сте сами?

- Изузетно је тешко, јер ми је било потребно много више времена да неке ствари научим. Много би значило да сам имао некога ко је већ прошао тај пут, да ми сажето објасни и усмери. Сигуран сам да бих био још бољи и зрелији возач, односно да бих раније направио већи напредак.