Виолета Словић: Најбоље тек долази

Са врха поглед сеже најдаље. А на врху српске фудбалске пирамиде коју су деценијама градиле жене стоји Виолета Словић. Најтрофејнија српска фудбалерка, прва професионална фудбалерка у Србији, рекордерка по броју утакмица за репрезентацију најбоље види какав је пут прешао у последњих деценију ипо откако се појавила на великој сцени и куда иде.

Као сведок многих фудбалских битака, и не само оних на терену, 180 сантиметара висока Крагујевчана уздах замењује широким осмехом и утисак сажима у две реченице:

- Кад се присетим где смо почеле и видим докле смо стигле не налазим речи да опишем разилику и пут који смо прешли. Путовање је било узбудљиво, али сигурна сам да најлепше тек долази!

На шта конкренто мислите?

- Снажно верујем да ће се ова генерација бити ускоро учесник великог такмичења. Надам се да ћемо већ следеће године слати разгледнице са Првенства света у Бразилу. Предуго би било чекање на Првенство Европе 2029. Мислим да имамо лепу прилику да одемо у Бразил, само мало срећа да нас послужи.

Да ли је баш срећа најважнија?

- Изгледа да нама јесте. Кад год смо претходних година дошли на корак од пласмана у А дивизију у баражу смо добијале у том тренутку најјаче могуће противнике, Исланд, па Шведску... Кад смо коначно успеле да се пласирамо у А дивизију омогућиле смо себи мало лакши пут кроз бараж до Мондијала. Сад нам је потребно још само среће кад дође време за жреб противника и - ето нас на светском првенству!

Шта би Србија могла да покаже на Мондијалу?

- Много тога. Имамо тиму велики број играчица које носе репрезентацију већ десет година, а стижу и млађе, веома квалитетне. Како се то обично каже, ми смо спој искуства и младости, можемо да представимо свету практично две генерације фудбалерки.

Да ли се та генерацијска подела осећа у тиму?

- Никако. Девојке које полако долазе показују велико поштовање и не крију да желе од сваке од нас да уче. С друге стране, и ми доста тога новог учимо од њих и то нам прија, јер уз њих напредујемо. На сваком окупљању репрезентације конкуренција је све јача, а то се види и по резултатима.

Да се вратимо уназад. Шта је главни узрок наглог успона женске репрезентације?

- Све је кренуло на боље кад је Фудбалски савез Србије препознао потенцијал женског фудбала. Не волим такву врсту поређења, али ако је то једини начин да истакнем разлику морам да кажем су женска и мушка репрезентација у свему изједначени. Све што је омогућено мушким колегама имамо и ми, а и поред тога ФСС налази начин да још више побољша наш статус. Недавно смо током Дана женског фудбала потписали Споразум о породиљској подршци, а покренуте су и кампање које скидају табу са озбиљних тема у женском спорту, попут „Крампони хормони“. Све то много значи за афирмацију женског фудбала, јер са већим бројем играчица имаћемо јачу репрезентацију.

Какву ви лично разлику видите у односу на почетак каријере?

- Врло је једноставно објаснити. Кад сам почела да играм фудбал нисам ни сањала да ћу једног дана моћи да причао о могућем учешћу на светском првенству. Играле смо далеко од свих погледа, у потпуној анонимности, а сада наше утакмице преноси државна телевизија. Од питања „зашто играм фудбал“ дошла сам до две Златне лопте ФСС. Оно што је било пре 20-ак година и садашњост су до неверице неупоредиви, а, понављам, тек иду бољи дани.

Да ли сте свесни личног утицаја на промену и афирмацију женског фудбала?

- Не видим себе као „историјску личност“, али не бежим ни од тога да је мој доприност присутан, пре свега афирмацији и видљивости женског фудбала. Ако сам као прва професионална фудбалерка у Србији бар једну девојчицу мотивисала да заигра фудбал срце ми је пуно. Једним потписом показало се да и жене могу да зараде играјући фудбал. Кад сам потписала уговор то је била велика вест, данас је то нешто нормално. Поносна сам и што сам прву Златну лопту за фудбалерке добила у години прославе 100 година Фудбалског савеза Србије, било је то 2019, а шест година касније дошли смо до тога да је жена, селекторка Лидија Стојкановић, званично најбољи тренер у Србији. Оно што је на почетку деловало као празнина сада је крцато разним успесима и емоцијама, а ја нисам довољно скромна да се свега тога одрекнем.

Поглед вам је усмерен ка Мондијалу, а шта видите даље?

- Не размишљам о томе. Увек ми је у мислима само прво што следи. Тренинг, утакмица, такмичење... Кад то прође, правићу нове планове. Сада уживам у свему и желим да то траје што дуже - завршила је Виолета Словић, капитен и рекордер женске репрезентације Србије.