Violeta Slović: Najbolje tek dolazi

Sa vrha pogled seže najdalje. A na vrhu srpske fudbalske piramide koju su decenijama gradile žene stoji Violeta Slović. Najtrofejnija srpska fudbalerka, prva profesionalna fudbalerka u Srbiji, rekorderka po broju utakmica za reprezentaciju najbolje vidi kakav je put prešao u poslednjih deceniju ipo otkako se pojavila na velikoj sceni i kuda ide.

Kao svedok mnogih fudbalskih bitaka, i ne samo onih na terenu, 180 santimetara visoka Kragujevčana uzdah zamenjuje širokim osmehom i utisak sažima u dve rečenice:

- Kad se prisetim gde smo počele i vidim dokle smo stigle ne nalazim reči da opišem raziliku i put koji smo prešli. Putovanje je bilo uzbudljivo, ali sigurna sam da najlepše tek dolazi!

Na šta konkrento mislite?

- Snažno verujem da će se ova generacija biti uskoro učesnik velikog takmičenja. Nadam se da ćemo već sledeće godine slati razglednice sa Prvenstva sveta u Brazilu. Predugo bi bilo čekanje na Prvenstvo Evrope 2029. Mislim da imamo lepu priliku da odemo u Brazil, samo malo sreća da nas posluži.

Da li je baš sreća najvažnija?

- Izgleda da nama jeste. Kad god smo prethodnih godina došli na korak od plasmana u A diviziju u baražu smo dobijale u tom trenutku najjače moguće protivnike, Island, pa Švedsku... Kad smo konačno uspele da se plasiramo u A diviziju omogućile smo sebi malo lakši put kroz baraž do Mondijala. Sad nam je potrebno još samo sreće kad dođe vreme za žreb protivnika i - eto nas na svetskom prvenstvu!

Šta bi Srbija mogla da pokaže na Mondijalu?

- Mnogo toga. Imamo timu veliki broj igračica koje nose reprezentaciju već deset godina, a stižu i mlađe, veoma kvalitetne. Kako se to obično kaže, mi smo spoj iskustva i mladosti, možemo da predstavimo svetu praktično dve generacije fudbalerki.

Da li se ta generacijska podela oseća u timu?

- Nikako. Devojke koje polako dolaze pokazuju veliko poštovanje i ne kriju da žele od svake od nas da uče. S druge strane, i mi dosta toga novog učimo od njih i to nam prija, jer uz njih napredujemo. Na svakom okupljanju reprezentacije konkurencija je sve jača, a to se vidi i po rezultatima.

Da se vratimo unazad. Šta je glavni uzrok naglog uspona ženske reprezentacije?

- Sve je krenulo na bolje kad je Fudbalski savez Srbije prepoznao potencijal ženskog fudbala. Ne volim takvu vrstu poređenja, ali ako je to jedini način da istaknem razliku moram da kažem su ženska i muška reprezentacija u svemu izjednačeni. Sve što je omogućeno muškim kolegama imamo i mi, a i pored toga FSS nalazi način da još više poboljša naš status. Nedavno smo tokom Dana ženskog fudbala potpisali Sporazum o porodiljskoj podršci, a pokrenute su i kampanje koje skidaju tabu sa ozbiljnih tema u ženskom sportu, poput „Kramponi hormoni“. Sve to mnogo znači za afirmaciju ženskog fudbala, jer sa većim brojem igračica imaćemo jaču reprezentaciju.

Kakvu vi lično razliku vidite u odnosu na početak karijere?

- Vrlo je jednostavno objasniti. Kad sam počela da igram fudbal nisam ni sanjala da ću jednog dana moći da pričao o mogućem učešću na svetskom prvenstvu. Igrale smo daleko od svih pogleda, u potpunoj anonimnosti, a sada naše utakmice prenosi državna televizija. Od pitanja „zašto igram fudbal“ došla sam do dve Zlatne lopte FSS. Ono što je bilo pre 20-ak godina i sadašnjost su do neverice neuporedivi, a, ponavljam, tek idu bolji dani.

Da li ste svesni ličnog uticaja na promenu i afirmaciju ženskog fudbala?

- Ne vidim sebe kao „istorijsku ličnost“, ali ne bežim ni od toga da je moj doprinost prisutan, pre svega afirmaciji i vidljivosti ženskog fudbala. Ako sam kao prva profesionalna fudbalerka u Srbiji bar jednu devojčicu motivisala da zaigra fudbal srce mi je puno. Jednim potpisom pokazalo se da i žene mogu da zarade igrajući fudbal. Kad sam potpisala ugovor to je bila velika vest, danas je to nešto normalno. Ponosna sam i što sam prvu Zlatnu loptu za fudbalerke dobila u godini proslave 100 godina Fudbalskog saveza Srbije, bilo je to 2019, a šest godina kasnije došli smo do toga da je žena, selektorka Lidija Stojkanović, zvanično najbolji trener u Srbiji. Ono što je na početku delovalo kao praznina sada je krcato raznim uspesima i emocijama, a ja nisam dovoljno skromna da se svega toga odreknem.

Pogled vam je usmeren ka Mondijalu, a šta vidite dalje?

- Ne razmišljam o tome. Uvek mi je u mislima samo prvo što sledi. Trening, utakmica, takmičenje... Kad to prođe, praviću nove planove. Sada uživam u svemu i želim da to traje što duže - završila je Violeta Slović, kapiten i rekorder ženske reprezentacije Srbije.