Црвена звезда је поразом од Реал Мадрида у закључном, 38. колу, елитно такмичење завршила на рекордном скору – 21:17. Јасно, Београђани су остварили највећи број евролигашких победа у клупској историји, али то није било довољно за плеј-оф пласман, барем не за сада. Црвено-бели ће такву шансу да вребају кроз доигравање, које почиње већ у уторак.
Тим с Малог Калемегдана је први пут икада успео да прескочи лествицу од 20 или више тријумфа у елити, али то није био једини клупски рекорд који су надмашили изабраници Саше Обрадовића.
Иако су добрим делом сезоне црвено-бели кокетирали и с троцифреним индексним рејтингом – нестварне бројке нису успели да одрже до самог краја. Тако је српски представник завршио с у просеку 97,7 индексних поена, чак 6,2 више у односу на прошлогодишњи резултат, који је стајао као најбољи икада.
Коди Милер-Мекинтајер је, са просечно седам и по асистенција, предводио екипу и до тимског рекорда у том параметру. Црвена звезде је са 20,3 асистенције по мечу надмашила скор из претходне сезоне (20).
Ваљану трансформацију је претрпела чета с Малог Калемегдана половином сезоне. Београђани су од једне од најбољих дефанзива постали најбољи напад такмичења, а њихови мечеви су у фебруару и марту махом карактерисани огромним бројем поена. Тако су црвено-бели стекли и најбољи резултат кроз призму ефикасности у нападу. Изабраници Саше Обрадовића су у просеку убацивали 87,6 поена. Претходни рекорд је, такође, био прошлосезонски – 83,1.
Српски представник је „на стаклу” био један од најбољих у читавој Европи. Звездини високолетачи су доминирали ваздухом и у просеку скупљали чак 38 скокова, односно 0,4 у више у односу на другопласирану Валенсију у тој статистичкој колони (37,6). Ипак, звање најуспшешнијег ове сезоне није било довољно за клупски рекорд. Београђани су у сезони 2014/15. под диригентском палицом Дејана Радоњића хватали готово 40 лопти по мечу и обележили годину са у просеку 39,6 скокова. Ипак, ни други резултат од укупно 12 лета проведених у елити није толико лош.
По свим статистичким параметрима, ово је Црвеној звезди била најбоља евролигашка сезона, а на изабраницима Саше Обрадовића је да то крунишу и историјским плеј-оф пласманом, првим у оваквом формату.
ТРЕНД ПОСТЕПЕНОГ РАСТА
Оно што може да радује симпатизере црвено-белих боја, поред бројних рекорда јесте и константан напредак у великој већини категорија. С растом буџета, порасли су и апетити, а да су улагања оправдана говори и раст бројки.
Тако је Црвена звезда ове сезоне у просеку постизала двоцифрен број поена више него што је то био случај само четири године раније. На Малом Калемегдану су се у сезони 2022/23. задовољавали с просечно 77,2 постигнута поена, док тренутно тај број је близу 88, прецизније - 87,6.
Можда и највећи напредак у последње три године виђен је на пољу асистенција и индексне вредности.
Традиционално је просек Звездиних асистенција по утакмици варирао од 14 до 16, у просеку најчешће тек нешто мало изнад 15, док у последње три сезоне редом износи 18 и по, 20 и 20,3…
У сезони 2015/16. црвено-бели су били кадри да прикупе тек 77,4 индексних поена по утакмици, док ове године та бројка износи за чак 20 више (97,7).
Овакав тренд постепеног раста у свим статистичким категоријама сугерише на инфлацију поена, промену у стилу кошарке, али и очигледном напретку Црвене звезде у последњих 10 година. Београђани су евидентно на правом путу, а уколико њиме и наставе, можда у будућности плеј-оф снови постану свакодневица.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
