КОРНЕР: Плеј-аут као изгубљена битка

Док се првенство није играло због Васкрса, уочи почетка плеј-офа, три клуба су практично током једног викенда променила шефове стручних штабова. ТСЦ је довео Томислава Сивића уместо Немање Миљановића, Раднички 1923 се поздравио са Божидаром Бандовићем и ангажовао Славка Матића, док је нишки Раднички на место раније смењеног Такиса Лемониса ангажовао Марка Неђића.

Нису те промене деловале изненађујуће, напротив. Неке су биле и оправдане, поготово на клупу Бачкотополчана јер је ТСЦ био девет узастопних утакмица без победе на домаћем терену. Више се очекивало и од искусног Бандовића, а после само једног тријумфа од десет пролећних утакмица растанак је био неминован. Посебан случај је Ниш. Лемонис се накупио трофеја у Олимпијакосу и његов долазак представљао је освежење за наш фудбал. Грку нису опроштена три узастопна пораза, иако је пре тога направио серију од седам мечева без неуспеха.

Суперлигаши опет шок-терапијама покушавају да побољшају ствари. Некоме то успе, већини не, иначе не бисмо дошли до бројке од 30 промена на клупи у првенству до чијег је краја остало још шест кола.

Тренери се нису бирали пажљиво, па се не води рачуна о њима ни кад се отпуштају. Јасне стратегије одавно нема. Десило се чак да Партизан врати смењеног Срђана Благојевића, пошто се Ненад Стојаковић и Дамир Чакар нису добро показали.

Нико се, нажалост, не пита како је играчима да се тако често прилагођавају новим захтевима. Крагујевчанима је Славко Матић шести шеф стручног штаба ове сезоне, што није запамћено ни у нашој, по броју смењених стручњака, рекордној лиги. Истина, десила се трагична смрт Младена Жижовића, али и без тога клуб са „Чика Даче” направио би велики број промена. Жижовићев помоћник Бојан Пузигаћа смењен је после само шест утакмица, иако је оставио тим на осмом месту. Раднички 1923 је сад десети и у плеј-ауту се бори за опстанак.

Подела лиге после 30. кола је и створила огромне тензије. Пад међу последњих осам многи клубови оценили су неуспехом јер им предстоји трка за очување суперлигашког статуса. У таквој ситуацији, нико и не може да буде стрпљив.

Следећа сезона биће још тежа, од 14 клубова четири ће морати у нижи ранг. Тек кад у првенству 2027/28. дођемо до елите са 12 учесника можемо да се надамо стабилности, можда и бољем третирању струке и не посезању за ад-хок решењима. До тада гледаћемо овакве слике и питати се има ли краја у безидејности и лутању.