Морало је да се догоди, неко то све гледа и жели да исправи детаље из прошлих дана. На СП у Загребу, септембра прошле године, Георгиј Тибилов изгубио је полуфинални меч од Узбекистанца Алишера Ганиева при резултату 5:5. Ту није био крај, у мечу за бронзу на 1:1, правилом првог освојеног бода, изгубио је бронзану медаљу у дуелу са Храчом Погосианом из Јерменије. Било је сличних дуела и раније, из овог фокуса ова су најсвежија.
И у среду, дивно вече, звезде на небу, а у дворани Олимпијског парка у Тирани, слуша се Боже правде, слика за вијек вјекова. На победничком постољу јунак приче, Георгиј Тибилов, нови шампион Старог континента у категорији до 60 килограма. Кад је са заставом Србије почасним кругом на струњачи овековечио велики тријумф, уследили су аплаузи са трибина.
Прошла је поноћ, крочило се у четвртак, а у фоајеу хотела „Фафа”, у месту Голем, близу Драча, опуштено на двоседу седи Тибилов. Прича је кренула сама од себе, уосталом, зна се и због чега.
- Кад сам дошао у Србију 2023. да наступам под њеном заставом, први сте писали о мени, пред Европско у Загребу питали сте ме шта очекујем на дебију, а ја одговорио златну медаљу. Био је присутан тадашњи председник РСС Жељко Трајковић и рекао ми је да успорим, доћи ће време за злато. Тада сам освојио бронзу и био пресрећан, а сви око мене још и више. На старту сам узвратио за доброшлицу – почео је причу сјајни члан шампионског Пролетера.
Лане сте, пре годину дана, освојили сребро на ЕП у Братислави?
- Изгубио сам злато – насмејао се репрезентативац. – Азер Захид Мамадли је славио, сад је изгубио у Тирани полуфинале, а видео сам нас у новом окршају, хтео сам да узвратим, да покажем да сам бољи.
Показали сте против Јермена Сурена Агаџанина да сте најбољи?
- Јесам, али је било ужасно тешко. Пазите, никад се не може до медаље на лак начин. Сваки рвач се припрема да оствари резултат за одличје, нико се никад не жели предати и отуд је златна медаља врх изнад којег је само небо. Много, много напора, одрицања и жестоког рада треба да би се остварио успех у спорту какво је рвање.
Комплетирали сте колекцију, имате све три медаље са шампионата Старог континента?
- Ово је била, како се каже, трећа срећа. Све постепено. Од оних сам који не жури, корак по корак и све се стигне. Ко превише жури, може и да не стигне до жељеног циља.
Да ли сте очекивали злато у Тирани?
- Дошао сам у главни град Албаније по злато. Нисам гледао ко ће да буде са друге стране, то ме није занимало и фокусирао сам се да пружим највише што могу. Четири месеца спремао сам се за овај тријумф, готово да нисам имао паузе у тренажном процесу. Знао сам каква је тактика сваког у категорији, добро сам анализирао са тренером Војиславом Трајковићем и дошли смо до успеха.
ИЗУЗЕТАН ОДНОС СА ТРЕНЕРОМ
Дотакао се шампион и односа са тренером Војиславом Трајковићем:
- У тиму имамо изузетан. Свакоме од нас помаже и мимо струњаче и више је од тренера. Његову доброту никад не желимо да користимо на уштрб тима. Његова је прва и последња. Освојио сам три Европске медаље, све три с њиме на кормилу репрезентације. Довољно да сам захвалан и да поштујем за свагда...
РОЂЕН У ВЛАДИКАВКАЗУ
Подсетио је Тибилов:
- Рођен сам у Владикавказу, тамо је рвање спорт број један и у другим репрезентацијама доста је земљака. На овом Европском у Тирани био сам једини у грчко – римском стилу из мога региона, у слободном их је далеко више....
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
