Moralo je da se dogodi, neko to sve gleda i želi da ispravi detalje iz prošlih dana. Na SP u Zagrebu, septembra prošle godine, Georgij Tibilov izgubio je polufinalni meč od Uzbekistanca Ališera Ganieva pri rezultatu 5:5. Tu nije bio kraj, u meču za bronzu na 1:1, pravilom prvog osvojenog boda, izgubio je bronzanu medalju u duelu sa Hračom Pogosianom iz Jermenije. Bilo je sličnih duela i ranije, iz ovog fokusa ova su najsvežija.
I u sredu, divno veče, zvezde na nebu, a u dvorani Olimpijskog parka u Tirani, sluša se Bože pravde, slika za vijek vjekova. Na pobedničkom postolju junak priče, Georgij Tibilov, novi šampion Starog kontinenta u kategoriji do 60 kilograma. Kad je sa zastavom Srbije počasnim krugom na strunjači ovekovečio veliki trijumf, usledili su aplauzi sa tribina.
Prošla je ponoć, kročilo se u četvrtak, a u foajeu hotela „Fafa”, u mestu Golem, blizu Drača, opušteno na dvosedu sedi Tibilov. Priča je krenula sama od sebe, uostalom, zna se i zbog čega.
- Kad sam došao u Srbiju 2023. da nastupam pod njenom zastavom, prvi ste pisali o meni, pred Evropsko u Zagrebu pitali ste me šta očekujem na debiju, a ja odgovorio zlatnu medalju. Bio je prisutan tadašnji predsednik RSS Željko Trajković i rekao mi je da usporim, doći će vreme za zlato. Tada sam osvojio bronzu i bio presrećan, a svi oko mene još i više. Na startu sam uzvratio za dobrošlicu – počeo je priču sjajni član šampionskog Proletera.
Lane ste, pre godinu dana, osvojili srebro na EP u Bratislavi?
- Izgubio sam zlato – nasmejao se reprezentativac. – Azer Zahid Mamadli je slavio, sad je izgubio u Tirani polufinale, a video sam nas u novom okršaju, hteo sam da uzvratim, da pokažem da sam bolji.
Pokazali ste protiv Jermena Surena Agadžanina da ste najbolji?
- Jesam, ali je bilo užasno teško. Pazite, nikad se ne može do medalje na lak način. Svaki rvač se priprema da ostvari rezultat za odličje, niko se nikad ne želi predati i otud je zlatna medalja vrh iznad kojeg je samo nebo. Mnogo, mnogo napora, odricanja i žestokog rada treba da bi se ostvario uspeh u sportu kakvo je rvanje.
Kompletirali ste kolekciju, imate sve tri medalje sa šampionata Starog kontinenta?
- Ovo je bila, kako se kaže, treća sreća. Sve postepeno. Od onih sam koji ne žuri, korak po korak i sve se stigne. Ko previše žuri, može i da ne stigne do željenog cilja.
Da li ste očekivali zlato u Tirani?
- Došao sam u glavni grad Albanije po zlato. Nisam gledao ko će da bude sa druge strane, to me nije zanimalo i fokusirao sam se da pružim najviše što mogu. Četiri meseca spremao sam se za ovaj trijumf, gotovo da nisam imao pauze u trenažnom procesu. Znao sam kakva je taktika svakog u kategoriji, dobro sam analizirao sa trenerom Vojislavom Trajkovićem i došli smo do uspeha.
IZUZETAN ODNOS SA TRENEROM
Dotakao se šampion i odnosa sa trenerom Vojislavom Trajkovićem:
- U timu imamo izuzetan. Svakome od nas pomaže i mimo strunjače i više je od trenera. Njegovu dobrotu nikad ne želimo da koristimo na uštrb tima. Njegova je prva i poslednja. Osvojio sam tri Evropske medalje, sve tri s njime na kormilu reprezentacije. Dovoljno da sam zahvalan i da poštujem za svagda...
ROĐEN U VLADIKAVKAZU
Podsetio je Tibilov:
- Rođen sam u Vladikavkazu, tamo je rvanje sport broj jedan i u drugim reprezentacijama dosta je zemljaka. Na ovom Evropskom u Tirani bio sam jedini u grčko – rimskom stilu iz moga regiona, u slobodnom ih je daleko više....
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
