Иако је на старту првенства словило за једну од екипа која ће бити у врху прволигашког каравана, Смедерево 1924 ненадано се нашло у борби за опстанак. Истини за вољу, све до завршнице другог дела такмичења, Оклопници су били међу кандидатима за плеј-оф, а онда је четири кола пре краја наишла криза резултата. Порази, код куће, од Борца 1926 (0:2) и Вождовца (0:2), са минималцем у гостима од новог суперлигаша Земуна (0:1), довели су у тешку ситуацију екипу тренера Николе Митића, да само победа у последњем колу у Вршцу, пружа наду за остварење тих жеља. Реми је више одговарао домаћину и одвео га у мирну луку, па Смедеревци да истог циља треба да стигну тежим путем.
Да невоља буде већа, на почетку плеј- аута, Оклопници су мимо свих надања, пред својим навијачима, доживели неуспех од претпоследњег ФАП-а (2:3), па је утакмица у гостима са Графичаром (1:0) била и од пресудног значаја. Та победа као да је највила повратак на успешан колосек, јер је некадашњи суперлигаш и освајач уупа из Ђурђевог града у трећем колу доигравања на свом стадиону петардом испратио Ушће Нови Београд (5:1).
Игра домаћина, у почетних 20 минута, била је за памћење, може се рећи и на понос. Нису прошла ни четири минута кад је један од најбољих Александар Видовић (25), пробио по левом боку и асистирао, а Спиридовић доказао зашто је некада сматран за једног од већих талената, поред двојице ривала рутински је погодио угао. Убрзо је „кифлом” Бразилац Дос Сантос удвостручио предност, Карајчић је одмереним ударцем са ивице казненог простора, уз помоћ пречке, повећао, да би у 23. минуту Прерадов са 20 метара, распалио по лопти и погодио угао.
Гости су после више од сат времена из једанаестерца смањили, а шлаг на торту ставио је, у првом минуту надокаде, пошто је надмурио и заобишао голмана, први стрелац тима Никола Коџић.
- Кад тим за 20 минута постигне четири гола и меч зачини петим, тешко је наћи замерку. Половином првог полувремена одиграли смо ефикасно и ефектно, за многе и лепо за око. Било је тешко очекивати да тако буде свих 90 минута, али победи, поготово овако убедљивој, па било то и против последњег на табели, не гледа се у зубе – вели Александар Видовић.
Стандардни леви бек „оклопника”, 12. маја одуваће 25 свећица на торти. Рођен је у Власеници, од оца Жељка и мајке Бранкице. Прве фудбалске кораке направио је са шест година, кад га је старији брат Срђан одвео на први тренинг у родно место, где је остао до 16. године, после чега га је земљак, Слободан Марић, одвео у суботички Спартак.
- Док нисам отишао у Суботицу, поред фудбала, због брзине, бавио сам се и атлетиком. У млађим категоријама сам, углавном, играо у шпицу, онда ме је тренер Богољуб Живић, прекомандовао на левог бека, а понекад и штопера. После кадетског и омладинског стажа са 18 година ушао сам у први тим и дебитовао у дуелу са Вождовцем (3:2), остварили вредну победу – присећа се дебија Александар Видовић.
У граду на северу Бачке остао је готово седам година и, како каже, памтиће их по лепим, али и тешким тренуцима. Током припрема на Златибору, доживео је повреду укршетних лигамената, па је паузирао шест месеци, да би касније у мечу с Колубаром повредио колено леве ноге, због које је са терена одсуствовао девет месеци. После новог опоравка, трненер Кержаков није му пружио шансу, због чега је морао да потражи другу средину.
- Ужелео сам се фудбала и 2023. године прешао сам у новосадску Младост ГАТ. После шест месеци уследио је позив Предрага Сикимића, тадашњег спортског директора, и дошао сам у Смедерево. Имао сам пех, да због лакше повреде пропустим прва два кола, онда сам заиграо и све је кренуло боље. Крај Дунава сам већ две године и доживљавам најлепши период каријере.
Са две везане победе, у последња два сусрета, Смедревци су на другом месту плеј-аута с бодом мање од Су Динама Југ, који ће у наредном колу гостовати у Ђурђевом граду.
- Тешко нам је што смо у плеј-ауту, јер смо током читаве сезоне били у горњем делу табеле. Врањанци су, у прва три кола плеј-аута уписали исто толико победа и пробили се на прву позицију. Реч је о доброј и чврстој екипи и неће нам бити лако. Наша претходна два успеха донела су нам неопходну психолошку стабилност и немам сумње да ћемо уз подршку навијача учинити све да освојимо три бода и преузмемо челну позицију.
Према његовим речима, готово је сигурно да ће Смедерево изборити опстанак у Првој лиги, а лично сматра да по свим параметрима заслужује да се нађе и у конкуренцији Звезде, Партизана, Војводине... Изванредном дефанзивцу с честим пробојима по левом боку, крајем јуна истиче уговор. Зимус је имао неколико суперлигашких и једну инострану понуду, али сада је искључиво фокусиран на обавезе према Смедереву, где постоји могућност да продужи сарадњу.
Поуздани леви бек „оклопника” истиче да у Ђурђевом граду доживљава најлепше тренутке каријере.
- Овде се осећам као код куће. Много сам заволео град и за непуне две године стекао бројне пријатеље. Од саиграча највише се дружим с Богданом Рмушем, а користимо сваку прилику слободног времена да обиђемо све знаменитости рачунајући и тврђаву у коју долазе многобројни гости и из иностранства – каже Видовић.
СИНОВЦИ И КУМ НАЈВЕЋА ПОДРШКА
Удаљеност родне Власенице не пружа могућност да чланови породице Александра Видовића често долазе на утакмице Смедерева.
- Кад ми се укаже прилика, посебно за Божић и Ускрс, али и у паузи првенства одем у завичај, да бих био с породицом. Срећан сам кад ми с трибина стиже подршка посебно од кума Марка, с којим сам одрастао, и синоваца, Јакова и Николаја – каже Видовић.
НАЈДРАЖА ПОБЕДА СА ПАРТИЗАНОМ
Видовић је, у великом стилу одиграо готово све утакмице за Оклонике и један је од најбоље оцењених у лиги, због чега се често налази и у тиму кола.
- Трудим се да на сваком мечу пружам максимум и допринесем што бољим резултатима тима. Радујем се сваком успеху Смедерева, а издовојио бих победу у Суботици у мечу с Партизаном (3:2). Одиграо сам свих 90 минута – каже Видовић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.