Од Џајића преко Савића до Јанковића и Басте

Кад се помене град Уб, у мору асоцијација за ову питому варошицу у срцу Тамнаве, једна је ипак доминантна - фудбал. Кад се говори о најважнијој споредној ствари на свету, онда је то у случају Убљана и Јединства једно име - Драган Џајић. Из овог места у Црвену звезду је стигао играч који ће касније постати не само њен најбољи играч и пета звезда, већ и најбољи фудбалер који је наш фудбал имао. А, Џаја нацонале, носио је родно место где год да је боравио, преко Звезде, Корзике, па и данас кад је на челу Фудбалског савеа Србије.

Наравно, врло је значајно место кад се говори о линији Уб - Црвена звезда, припада и легендарном голгетеру Душану Савићу. Да је љубимац навијача црвено-белих неко чији лик и дело Убљани поштују, показала је утакмица кад се појавио у својству госта на прославили уласка у виши ранг, кад се са трибина чуло громогласно: „Дуле Савић, Дуле Савић...”

Током 106 година битисања Јединство је подарило више сјајних играча од којих је и сада активан и подједнако успешан иако загазио у четврту деценију живота Немања Матић, а онда и Радосав Петровић, кога је пут водио преко обреновачког Радничког, до Партизана, репрезентације и више европских клубова. Врло запажена је била и каријера Уроша Матића, садашњег тренер Тамнаваца.

Вредни хроничари збивања у клубу из Уба, али и у домаћем фудбалу уопште, са посебном пажњом, увек бираним речима ће говорити о нити која повезује, Јединство  и Црвену зведу, актере полуфиналне утакмице Купа Србије.

Свако, то је период кад су Убљани били филијала клуба из Љутице Богадана 1а, али, која се по својој визији далеко разликује од данашњих сарадња између клубова. Тад је у Звезди одлучено да група талентованих момака, играњем у Јединству, добије прилику да стекне неопходно искуство и да им парије у тадашњем друголигашу, буду повратна карта за Звезду.

И заиста, из плеаде тих играча, многи су касније не само постали стандардни у најтрофејнијем српском клубу, већ су врло близу блиставе каријере остварили у иностраним клубовима и репрезентацији.

Убљани се сећају, а фотографије на зидовима просторија клуба из Омладинских бригада бб сведоче о тим временима, кад су на далеко скромнијем терену какав је данашњи под Шепковцем, публику на ноге дизали Бошко Јанковић, Ненад Ковачевић, Душан Баста, Ненад и Бобан Стојановић, Славољуб Ђорђевић...

- Било је то време кад је фудбал у нашој варошици био тема на сваком кораку. Људи су долазили у великом броју на наше утакмице, желећи да види неке клинце који су у то време већ наслућивали и наговештавали озбиљне карије, што се само неколико година касније и обистинило. За Јединство је било битно и то што су и резултати били добри, а на неки начин, то играње талената из Црвене звезде, била је нека врста мотива за овдашње дечаке да се озбиљније баве фудбалом. Како год, многи се и данас са поносом сечају тог времена - причао је једном приликом Бранко Матић, дугогодишњи генерални секретар Јединства, али и један од верних хроничара фудбалих и спортских збивања у овој варошици.

Боравак у клубу из родног места Драгана Џајића, био је одскочна даска и за Ђорђа Туторића, Драгана Мрђу, голмана Ненада Милашиновића, или Александра Луковића, Павла Делибашића, Марка Перовића, Николу Бељића...

Огроман значај на пољу популарности за фудбал у Убу имала је одлука о сарадњи два клуба, па су трибине под Шепковцем биле крцате, а у целој причи, нису изостали ни добри резултати, јер је Јединство играло и те како значајну улогу у друголигашкој конкуренцији, како се називао други по јачини ранг у домаћим оквирима.

Имало је Јединство фудбалере који су носили и дрес Партизана, а често су, па и данас са црно-беле стране Топчидерског брда играчи стизали на каљење међу Убљане, али питома тамнавска варошица важила је средину великих звездаша, а боја дресова само је поткрепила те тврдње.