Тањга: Нико од нас нема чаробни штапић

У сезони која се ближи кулминацији и завршетку, само тројица суперлигашких тренера, успела су да у континуитету предводе тимове и не доживе смену. То су Мирослав Тањга (Војводина), Радомир Коковић (Железничар) и Радован Ћурчић (Јавор Матис), а занимљиво је да су неки од чланова елите и по више пута, управо тренерским променама, настојали да усмере екипу у жељени смер и зауставе серије лошијих резултата. Укупно је у 13 клубова смењено 30 шефова струке, с тим да је Срђан Благојевић у међувремену, почетком марта, враћен на клупу Партизана.

О том „обичају” у српском фудбалу, Мирослав Тањга овако размишља:

- Нисам убеђен да честе промене тренера на дуже стазе доносе жељени ефекат. Сваки стручњак који добије поверење, мора да се истрпи. Погледајте само, рецимо, Бодо Глимт, чији тренер Кјетил Кнутсен предводи тим од 2018. године, а и у осталим већим клубовима стручњаци добијају некакве бонусе, јер увек постоји могућност да наиђу лоши резултати у низу. Код нас, међутим, ако изгубите две или три утакмице, већ на оној четвртој ради вам се о глави. Не причам све ово да бих бранио струку, већ сам сигуран да за пар месеци не може нико да направи селекцију играча, да им „уђе у главе”, нити да успостави неке властите принципе у игри.

Наставио је тренер Новосађана да образлаже:

- Не знам, али чини ми се да већина наших фудбалских радника у тим сменама тражи и, барем за себе, проналази алиби за неуспех. Кривица за све се пребацује на тренере, јер је најлакше кад се смени један човек. Некад, међутим, проблем могу да буду селекција и поремећени односи у датом клубу и да они заправо буду узрок нежељених резултата. Код нас стручњаци дођу усред сезоне, а да нису учествовали у прављењу селекције играча, док, с друге стране, уколико су у томе имали учинак, а успеха нема, онда можемо да причамо о њиховој смени и верујем да би сваки тренер који имало држи до себе, после тога и сам отишао.

Осврнуо се Тањга на тренутно стање у Војводини  по том питању.

- Имали смо доста резултатских успеха у поређењу с ранијим годинама, без обзира на то што смо имали и велики одлив играча. Отишло нам је пет-шест стандардних првотимаца, али смо постојећи кадар уклопили добро, успут напунили клупску касу и на табели фино стојимо. Ипак, једно време и мој статус био је шкакљив, онда кад смо изгубили две утакмице заредом. Шта је – ту је, тренери с тим морају да живе у Србији, али верујем да ће свест наших спортских радника с временом да се мења и на томе, сви заједно, морамо да радимо. Таквог радника данас је можда и теже направити него играча, пошто се у клубовима и они мењају као на покретној траци. Док не будемо имали праве спортске раднике који имају више стрпљења, слуха и знања, борићемо се с тим да се схвати да неке ствари не могу да се мењају у року од само два-три месеца. Ту не мислим на оне тренере који сами одлазе након тог периода, јер то је неко сасвим друго питање.

У нашем суперлигашком фудбалу не постоји средина која је имуна на смене стручњака, па то чине и Црвена звезда, Партизан, раније Војводина, као и велика већина осталих клубова. О томе колико то утиче на мање средине, Тањга каже:

- Владан Милојевић је био годину и по дана у Звезди и дошао је зимус Деки Станковић, за ког се надам да неће тако брзо да оде. Заиста не знам каква је ситуација у Партизану, нити бих да је коментаришем, али очигледно постоје проблем који су рефлектују и на тим, што не би требало да се дешава. У осталим клубовима, по мом суду, у многим стварима се греши, али на све то не могу да утичем, нити бих волео да износим критике на рачун људи који, верујем, имају објашњења за потезе које вуку. У глобалу, никада нисам за смене тренера у кратком временском периоду, у којем, једноставно, нико од њих нема времена да нешто конкретније учини, јер не поседује чаробни штапић.

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ