Tanjga: Niko od nas nema čarobni štapić

U sezoni koja se bliži kulminaciji i završetku, samo trojica superligaških trenera, uspela su da u kontinuitetu predvode timove i ne dožive smenu. To su Miroslav Tanjga (Vojvodina), Radomir Koković (Železničar) i Radovan Ćurčić (Javor Matis), a zanimljivo je da su neki od članova elite i po više puta, upravo trenerskim promenama, nastojali da usmere ekipu u željeni smer i zaustave serije lošijih rezultata. Ukupno je u 13 klubova smenjeno 30 šefova struke, s tim da je Srđan Blagojević u međuvremenu, početkom marta, vraćen na klupu Partizana.

O tom „običaju” u srpskom fudbalu, Miroslav Tanjga ovako razmišlja:

- Nisam ubeđen da česte promene trenera na duže staze donose željeni efekat. Svaki stručnjak koji dobije poverenje, mora da se istrpi. Pogledajte samo, recimo, Bodo Glimt, čiji trener Kjetil Knutsen predvodi tim od 2018. godine, a i u ostalim većim klubovima stručnjaci dobijaju nekakve bonuse, jer uvek postoji mogućnost da naiđu loši rezultati u nizu. Kod nas, međutim, ako izgubite dve ili tri utakmice, već na onoj četvrtoj radi vam se o glavi. Ne pričam sve ovo da bih branio struku, već sam siguran da za par meseci ne može niko da napravi selekciju igrača, da im „uđe u glave”, niti da uspostavi neke vlastite principe u igri.

Nastavio je trener Novosađana da obrazlaže:

- Ne znam, ali čini mi se da većina naših fudbalskih radnika u tim smenama traži i, barem za sebe, pronalazi alibi za neuspeh. Krivica za sve se prebacuje na trenere, jer je najlakše kad se smeni jedan čovek. Nekad, međutim, problem mogu da budu selekcija i poremećeni odnosi u datom klubu i da oni zapravo budu uzrok neželjenih rezultata. Kod nas stručnjaci dođu usred sezone, a da nisu učestvovali u pravljenju selekcije igrača, dok, s druge strane, ukoliko su u tome imali učinak, a uspeha nema, onda možemo da pričamo o njihovoj smeni i verujem da bi svaki trener koji imalo drži do sebe, posle toga i sam otišao.

Osvrnuo se Tanjga na trenutno stanje u Vojvodini  po tom pitanju.

- Imali smo dosta rezultatskih uspeha u poređenju s ranijim godinama, bez obzira na to što smo imali i veliki odliv igrača. Otišlo nam je pet-šest standardnih prvotimaca, ali smo postojeći kadar uklopili dobro, usput napunili klupsku kasu i na tabeli fino stojimo. Ipak, jedno vreme i moj status bio je škakljiv, onda kad smo izgubili dve utakmice zaredom. Šta je – tu je, treneri s tim moraju da žive u Srbiji, ali verujem da će svest naših sportskih radnika s vremenom da se menja i na tome, svi zajedno, moramo da radimo. Takvog radnika danas je možda i teže napraviti nego igrača, pošto se u klubovima i oni menjaju kao na pokretnoj traci. Dok ne budemo imali prave sportske radnike koji imaju više strpljenja, sluha i znanja, borićemo se s tim da se shvati da neke stvari ne mogu da se menjaju u roku od samo dva-tri meseca. Tu ne mislim na one trenere koji sami odlaze nakon tog perioda, jer to je neko sasvim drugo pitanje.

U našem superligaškom fudbalu ne postoji sredina koja je imuna na smene stručnjaka, pa to čine i Crvena zvezda, Partizan, ranije Vojvodina, kao i velika većina ostalih klubova. O tome koliko to utiče na manje sredine, Tanjga kaže:

- Vladan Milojević je bio godinu i po dana u Zvezdi i došao je zimus Deki Stanković, za kog se nadam da neće tako brzo da ode. Zaista ne znam kakva je situacija u Partizanu, niti bih da je komentarišem, ali očigledno postoje problem koji su reflektuju i na tim, što ne bi trebalo da se dešava. U ostalim klubovima, po mom sudu, u mnogim stvarima se greši, ali na sve to ne mogu da utičem, niti bih voleo da iznosim kritike na račun ljudi koji, verujem, imaju objašnjenja za poteze koje vuku. U globalu, nikada nisam za smene trenera u kratkom vremenskom periodu, u kojem, jednostavno, niko od njih nema vremena da nešto konkretnije učini, jer ne poseduje čarobni štapić.

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU