Ивановски: Београд важнији од рекорда

Почео је да трчи како би одржао кондицију током опоравка од повреде, с јединственим циљем – да се што пре врати борилачким спортовима. Није ни слутио да ће после неколико тренинга и разговора са тренером променити спорт, професију и начин живота. Више од деценије тестира издржљивост, сналажљивост и дисциплину на дугим стазама. Калио се на домаћем терену, на маратону у Скопљу, да би преко балканских првенстава стигао до европске и светске сцене. Некада је био у рингу и кујао тактику како да удари противника, освоји поен и добије битку. Од почетка 2015. све је другачије – главна борба води се у његовој глави, са сопственим телом. На стартној линији намешта сат, замишља циљ, а на стази постепено и тактички размишља како и кад да темпира брзину, очува снагу у ногама – како би зауставио штоперицу на жељеном времену.

Данас је најбољи атлетичар Македоније, једини такмичар у краљици спортова који је изборио норму и учешће на Олимпијским играма. Све то, уз још много километара и резултата, стоји иза имена Дарија Ивановског. Недавно је у биографију додао још једну значајну референцу – постао је сензација на 39. Београдском маратону. У трци на 42 километра остварио је време 2:09:35, био 24 секунде иза победника и постао први Балканац који је успео да се умеша између снажне конкуренције из Етиопије и Кеније. О изазовима на стази у главном граду Србије, подршци публике, саветима учитеља Игора Јакимовског, искуству са ОИ у Паризу 2024, почецима у атлетици и још много тога, за Спортски журнал се из Скопља јавио Ивановски.

Какав је осећај бити сензација 39. Београдског маратона?

– Невероватан! Сваки спортиста сања и тренира како би доживео такав тренутак. Само тако имаш мотивацију да наставиш истим путем и будеш довољно посвећен да оствариш још сличних успеха. Желим још једном да се захвалим организаторима, публици и Београду као домаћину на свим предивним тренуцима.

Успели сте да се умешате међу снажну конкуренцију из Етиопије и Кеније – колико вам то значи?

– Најбитнији ми је резултат, затим пласман, па тек онда конкуренција. На пример, на трци у Севиљи 2024. такође сам био други, уз најбољи резултат у каријери – 2:08:26. Осећај је изванредан бити у врху, у друштву доказано најбољих маратонаца на свету.

Шта сте помислили кад сте прошли кроз циљ и чули аплаузе и овације?

– Рекао сам себи да сам све то заслужио. Био сам свестан шта сам постигао, а обрадовао сам и публику у Београду.

Ове сезоне Београдски маратон имао је посебну симболику – ваша десета трка?

– Да, дебитовао сам 2016. Тим поводом одлучио сам да први пут трчим маратон. Обележио сам јубилеј на прави начин.

Да ли сте видели наслове у српским медијима и шта сте помислили?

– Да! Осећам се почаствовано због подршке коју сам добио од свих у Србији. Велико хвала свима и обећавам још много трка у Београду.

Како сте прославили друго место?

– Нормално, у кругу породице и пријатеља. Да сам имао више времена, можда би било другачије – да нешто организујемо или слично. Овог пута то није био случај, управо зато што сам био фокусиран на трку у Дубровнику – додао је Дарио који је у међувремену био најбољи на полумаратону у Хрватској.

Који део стазе вам је био најтежи и да ли сте имали посебну тактику?

– Као и увек – најизазовнији је део пред финиш. Последњи километар је најтежи – тада су ноге најтеже. Знаш да је циљ ту негде, али га не видиш због тачака окретања. Дефинитивно, маратонци морају да буду спремни за последњи километар како би успели на стази у Београду.

Колико вам значи то што вас је Дарко Хабуш, директор маратона, издвојио као једног од фаворита и навијао за вас?

– Много! Увек имају поштовање према мени и мојим резултатима. Верују у мене и зато имам такав статус. Све то је за мене огромна одговорност, јер желим да оправдам њихово поверење.

Најважнији савет тренера Игора?

– Увек верује у мене, без да превише наглашава било шта. Константно ми понавља да има поверење у мене и да зна шта радим. Овај пут ми је рекао да не јурим рекорд стазе, већ да трчим стрпљиво, као што знам, против конкуренције. Тако је и било.

Где сте се припремали за маратон?

– На домаћем терену, у околини Скопља, где живим. Обично одлазим на тренинг кампове, али за трку у Београду остао сам код куће.

Циљ после Београдског маратона?

– Европско првенство за мале земље у Монаку, па још једно Европско првенство у Бирмингему. Све је то увертира за Медитеранске игре у Италији.

Да треба да издвојите једну трку, која би то била и због чега?

– По свим параметрима, трка живота ми је Београдски маратон. Испред трке на којој сам остварио најбоље време 2:08:26 и национални рекорд – у Севиљи 18. фебруара 2024.

Да евоцирамо успомене – како сте почели да се бавите трчањем?

– Животну причу и одлуку о атлетици већ сам причао много пута и увек радо понављам. Био сам активан и успешан спортиста у борилачким спортовима, тачније у ММА, до 2014. Почетком 2015. почео сам да трчим са Игором како бих одржао кондицију, јер сам пре тога имао тешку повреду и био на опоравку. Прво ми је предложио, а затим и убедио ме да променим спорт, зато што је веровао у мене. Знао је да могу да успем и остварим веће резултате. Почео сам да побеђујем, да рушим рекорде и обукао сам свети дрес – дрес репрезентације већ у првој сезони, да бих постао ово што сам данас.

ФОТО: Лична архива

ФОТО: Лична архива

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ