Пре 20 година дебитовао је на стазама у Београду. Први пут је 2006. учествовао на маратону, док је две деценије касније Игор Јакимовски стајао поред стазе, био највећа и најгласнија подршка свом пулену Дарију Ивановском. О тркачком викенду у престоници Србије и сарадњи са Ивановским, искусни 49-годишњи Јакимовски је с поносом говорио за Журнал.
Пред крај трке били сте поред циља – како сте доживели трку?
– Као најпоноснији Македонац на свету – фантастично и незаборавно. До сада нисам доживео тако велику пажњу у животу од стране организатора и публике у Београду. Никада нећу заборавити све моменте радости и среће на финишу.
Шта сте прво рекли Дарију после трке?
– Зверу мој! Браво, легендо наша. Свака част, шампионе – исто као да си први, ти си победио.
Да ли је лакше трчати или бити тренер поред стазе?
– Дефинитивно је лакше бити такмичар и трчати. Сваки тренер ће вам то потврдити, верујте ми.
Како сте почели сарадњу са Даријом?
– Све је почело 12. марта 2015. За све ове године наша сарадња је постала више од тога – постала је једна заједничка породица која траје већ 12 сезона. Од првог дана имамо обострано поштовање. Корак по корак изградили смо пример за све, да могу да се угледају на нас и да верују да могу да дођу до успеха заједничким снагама.
Како бисте описали Дарија као атлетичара и човека?
– Пре свега – атлетичар и такмичар као из књиге. Сваки тренер и менаџер сања да у каријери ради са спортистом попут њега и да има заиста врхунског спортисту. Посвећен, културан, дисциплинован, интелигентан, коректан... Комплетан спортиста и пример за све остале. Идол и узор будућим генерацијама. Поносан сам на Дарија и његово животно дело.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
