Oд белих ноћи до сунца Рија

Нина Матејић је у лето прошле године изненадила одлуком да напусти Црвену звезду и пређе у Зенит само шест месеци пошто је добила Златну лопту ФСС. Избор је брзо оправдала избор. Клупски трофеји су замало измакли, али стигло је прершт комплимената најављујући да је репрезентативка Србије прешла границу која дели талента од звезде европског фудбала.

Избором је нескривено задовољна и 21-годишња голгетерка.

- Очекивања су апсолутно испуњена, у неким детаљима и премашена. Фудбал је на високом нивоу, а лига физички захтевна. У Зениту су услови врхунски, од инфраструктуре до организације клуба. Веома је лепо што не праве разлику између мушкараца и нас. На свакој утакмици имамо много навијача, без обзира да где играмо. Осећа се огромно поштовање према свакој играчици.. На сваком тренингу мораш дати све од себе, а кад дође утакмица и још више. За мене је то одлично, нема лаког противника и то ми помаже да се развијам као играч.

Како сте успели да се голгетерски брзо прилагодине новој лиги?

- Дошла сам усред сезоне, тако да сам практично ушла у ритам такмичења без праве припреме са екипом. Учинак је био добар, али мислим да сам могла много боље. Првих месеци није било лако, али сам имала велику подршку. Мама је била уз мене и помогла ми да све прође што безболније, а свакодневно сам осећала подршку породице и пријатеља. Велику захвалност дугујем фудбалском ментору, господину Стевану Мојсиловић. Много ми је помогао да се што брже и квалитетније прилагодим. Свакодневно ради са мном како бих била максимално спремна за клупске и за репрезентативне обавезе. Сарадња обухвата све сегменте – од видео-анализа, индивидуалних тренинга и тактичке припреме, до физичког рада и сталних консултација. Похвале и критике су сталне, по заслузи. Какав је рад са њим најбоље потврђују резултати које сам остварила у последње две године. Такође, саиграчице и људи у клубу су ми од првог дана били на располагању у сваком тренутку, што ми је много значило.

Како вас је „дочекала“ Русија?

- За два месеца биће година од како сам овде и могу да кажем да се сада осећам као код куће, али још се навикавам на путовања. Русија даје нову димензију речи „огромно“.  Моје прво гостовање је било у „оближњој“ Москви. Путовали смо возом четири сата у једном смеру. Тада ми је кроз главу прошло: „Јој, па није баш близу”. Потом су дошла гостовања у Самару и Ростов. До тамо је од Санкт Петербурга потребно 24 сата путовања у једном смеру, јер до тих градова тренутно не може авионом. Кад путујемо авионом до неких других градова потрено нам је најмање три сата. То је потпуно ново искуство у мом животу.

Какав је Санкт Петербург?

- Дочекао ме сунцем и чарима белих ноћи. Чаробан град, романтичан и бајкотив. Свих ових месеци више је било сунчаних дана него кишовитих. Хладно је кад падне снег, али то је права зимска идила. Град се баш увуче под кожу. Имала сам прилику и да ходам по залеђеној реци Неви, али и да летос пловим њоме. Град је жив и пун људи. Никада не спава. Заиста треба човек да доживи лепоту „Питера“. Сваког дана ми се открије на другацији начин и имам утисак да га увек упознајем изнова!

У тиму сте са Виолетом Словић и Живаном Ступар, некадашњим фудбалеркама Спартака. Како изгледа после неколико година ривалства имати их за саиграчице?

- У Србији смо имале позитивно ривалство, јер смо и и ван терена имале одличан односу. Имам огромно поштовање према Виолети и Живани и много сам срећна што су овде. Словић је капитен репрезентације и заиста је огромна част имати је за пријатељицу. Дивна је особа, велики професионалац, а фудбалским карактеристикама сувишнои је било шта рећи. Свако ко је ван своје земље зна колико му значи кад чује свој језик и свакодневно прича на истом. Верујем да ће то позитивно утицати на све три.

Зенит има две добитнице и укупно три Златне лопте Србије у тиму. Да ли имате посебан статус или су због тога очекивања према вама већа?

- Виолетине две награде, као и број наступа у националном тиму говоре све. Ја сам ту да вредно тренирам и покупим сваки њен савет. У клубу немамо никакав притисак, већ заиста најбољи могући третман. У сваком тренутку осећамо огромну подршку у свему, а очекивања су велика јер је ово велики клуб. Сви заједно се трудимо да направимо најбољи могући резултат. Велика је ствар што имамо подршку клуба и када наступамо у националном дресу и све то заиста чини нас поносним што смо овде и даје подстрек да свакодневно будемо још боље.

Српкиње коло воде у четири најбоља клуба. Како изгледају ваши сусрети, прво ван терена, а како на терену?

- Фудбал је за мене нешто посебнио. Захваљујући њему упознала сам много пријатеља и другарица. Тренутно у лиги има пуно „наших“ са Балкана. На терену смо  ривали, ван терена заиста уживамо. Виђамо се кад год имамо слободног времена. Тако далеко, а осећамо се као код куће. Свака играчица са својим клубом бори се за што бољи пласман, али увек после утакмице следи разговор, прича, размењивање мишљења. Предност, а сада и мана је то што разумемо једна другу док траје утакмица. Нема везе. Предивно је чути свој језик!

Осврнимо се на репрезентацију. Какав је утисак искуства играња у А дивизији против најјачих селекција Европе?

- Бити у кругу највећих селекција је посебна част. Шведска и Италија су врхунске репрезентације, а у грипи је и веома озбиљна Данска . У овом тренутку циљ остати у А дивизији је тешко достижан, али ништа није скроз немогуће. Ја сам увек оптимиста. Верујем у тим.

Циљ квалификација је пласман на СП 2027. у Бразилу. Да ли је достижан?

- Добро је што се квалификације настављају после групне фазе. Имаћемо шансу, на нама је да се припремимо што је боље могуће. Најбитније је будемо здраве, јер ни на једној утакмици нисмо биле комплетне. Селекторка Лидија Стојкановић верује у сваку од нас и зна шта ради. Бразил је на карти далеко, међутим фудбалски може бити близу… Само ако ми будемо праве.

Полако стижу играчице из генерације коју предводите заједно са Саром Стокић са искуством учешћа на Првенству Европе за омладинке. Можете ли да одведете Србију и на неко од следећих европских шампионата сениорки?

- Као да смо јуче биле на Европском... Веома сам срећна што се уз Сару и мене прикључују и остале саиграчице из те генерације. То је будућност нашег репрезентативног фудбала. И та комбинација играчица које су играле на ЕП на челу са садашњом селекторком Лидијом Стојкановић има нешто посебно. Надам се ћемо помоћи осталим девојкама у А тиму и бити талија за пласман на још неко велико првенство. Добар смо тандем. Како би отишли на неко велико такмичење не можемо само на речима бити јаке, морамо то показати на терену. Таличност је само кап у мору за све оно што морамо на терену, а можемо. Остаје нам да дамо све од себе у наредним утакмицама и видимо заправо где смо.

Шта је лична амбиција за клупски и репрезентативну сцену шта је за тако нешто потребно?

- Изабрала сам Зенит као клуб у коме могу да се развијам на прави начин. Веома ми је битно да играм у континуитету. Увек сам ишла степеник по степеник. Тако је било било и кад сам доносила одлуку везану за овај клуб. Волела бих да једног дана заиграм у неком клубу у „лигама петице“. Да искусим и тај најсјајнији врх. Верујем и сигурна сам да је овај период мог живота један део пута који морам да пређем како бих дошла до највећих висина, јер ништа не може преко ноћи. На мени је да тренирам, играм, дајем све од себе, да будем свесна колико имам година и да тек требам да се усавршавам. Све што је било само служи као лепо сећање, али не желим да станем на томе. Свака утакмица је нова прича и желим да сваког тренутка будем боља верзија себе - закључила је Нина Матејић.