Бројни изазови, тешке повреде и дуге паузе прекидали су јој пут, али не и вољу. Управо између опоравка и повратка гради се прича Нине Стојановић – о истрајности, упорности и искреној љубави према тенису. После операције кука и паузе која се догодила 2022, на терен се вратила током 2024. стрпљиво градећи форму и самопоуздање.
Повратак на највећу сцену крунисала је учешћем у првом колу Вимблдона 2025, али кад се очекивало да настави у истом ритму, уследио је нови ударац – повреда стопала. Од тада је поново ван такмичарског погона, у процесу опоравка који захтева стрпљење и издржљивост. Некадашња 81. тенисерка света више пута је почињала од нуле – и управо у томе лежи њена снага. Уз осмех који је постао њен заштитни знак, не одустаје од циља да помера сопствене границе. О повратку, менталној и физичкој снази, као и мотивацији која је покреће, Стојановићева говори у интервјуу за Спортски журнал.
Предаја није опција – то је прва асоцијација на вас, поготово после свих повреда. Све делује веома тешко и изазовно, одакле проналазите снагу?
– Ово је спорт, али и посао од којег живим и ком сам посвећена од најранијих дана. Имам јаку жељу да извучем максимум из себе, све док ме тело служи и док уживам у ономе што радим. Не бих могла психички да издржим све изазове и препреке током опоравка да не осећам искрену љубав и страст према тенису. То је нешто што ме држи и кад је најтеже – можда бих то описала као стање у ком једноставно не знам за другачији пут. Физичка спремност захтева свакодневан рад и дисциплину. Због историје повреда, то је често и највећи изазов, али уједно и додатна мотивација да будем још посвећенија.
Лекари су вам саветовали да прекинете са игром због проблема са стопалом. Како, из вашег угла, објашњавате ситуацију: „тело каже – не, а срце упорно понавља – да“?
– Здравље ми је увек било приоритет. Током година научила сам да у опоравку нема журбе, јер сваки преурањени повратак може да вас врати корак, па и два уназад. У таквим ситуацијама најважније ми је да останем смирена и донесем рационалне одлуке. То није увек лако, посебно кад сте професионални спортиста навикнут на свакодневне тренинге. Управо равнотежа између емоција и разума нешто је што сам временом научила да градим и поштујем.
Колико пута од почетка каријере сте тестирали себе и ишли преко сопствених граница?
– Мој циљ је да свакодневно померам сопствене границе, тако да бих на ово питање могла да одговорим – безброј.
Да ли вас таква ситуација мотивише или ствара притисак?
– Пре свега ме мотивише. Верујем да без изласка из зоне комфора нема ни напретка. Притисак је увек присутан, али сам научила да га прихватим као саставни део процеса.
Колико дуго траје опоравак – после Вимблдона?
– Тако је. После турнира у Лондону одиграла сам још једно такмичење, али уз велики бол, и било је јасно да је време да станем. Нисам могла да прихватим да на терену не дајем максимум.
Опишите нам процес опоравка – у којој сте фази сада?
– Морала сам да направим паузу од свих физичких активности, јер због константног бола нисам могла ни нормално да ходам. Уследиле су свакодневне физикалне терапије, ласерски третмани, електростимулације, повремене инјекције против болова, а на крају и вежбе за стопало. Опоравак је дуг процес и важно је пажљиво балансирати терапију, јер се лако може направити контраефекат ако се претера. Позитиван став и истрајност најважнији су за успешан опоравак.
Које сте прве вежбе радили и кад сте могли да тренирате са рекетом?
– Трчање ми је било потпуно забрањено. Са тенисом сам почела лаганим темпом, из места, средином марта, док сам пре две недеље кренула са озбиљнијим и реалнијим кретањем на терену.
Шта је оно што вас испуњава током опоравка и гура напред?
– Мале победе сваки дан. Ако сам данас била пет одсто боља него јуче, потрудићу се да будем задовољна тиме и да наредног дана будем још боља.
Да ли знате кад ћете да се вратите на терен?
– Тренутно је све још увек неизвесно и немам конкретан план повратка нити распоред турнира. Желим да будем сигурна да је тело спремно за такмичарски ритам, па размишљам да се прво тестирам кроз дубл меч. Тренутно немам ни тренера, што додатно отежава планирање.
Да ли ће ово за вас бити још један „почетак од нуле“?
– Управо тако. Радознала сам шта ме чека и радујем се изазову.
Кад се будете вратили на терен – шта желите да покажете и докажете?
– Докле могу да померим сопствене границе и колико далеко тело може да ме одведе, али на начин који има смисла и дугорочну стабилност. Волела бих да будем пример девојкама које се суоче са повредом и у том тренутку осете као да им се цео свет и сан руше пред очима. Тај осећај сам, нажалост, више пута проживела. Верујем да могу да покажем да воља, рад и вера у себе могу да победе све препреке и предрасуде.
Како бисте описали ваш пут у тенису?
– Пун камења и понеког бодљикавог јежа – нашалила се Нина. – Све гледам позитивно и с осмехом. Успех после тога је слађи.
Почели сте да играте тенис поред брата, да ли сте некада одмерили снаге?
– Искрено, не сећам се, била сам много мала. Био је прејак за мене. Жао ми је што није наставио да се бави тенисом, ко зна где би нас то одвело. Био би ми одличан спаринг партнер, доста је висок, што је супер за тенис!
ЛИЧНА КАРТА
Рођена 30. јула 1996. у Београду
Пребивалиште: Београд
Висина / тежина: 176 цм/ 63 кг
Тренутни пласман: 493
Најбољи пласман: 81
Грен слем успех: друго коло
Број титула: 2 (у дублу)
НИШТА БЕЗ РОДИТЕЉА
Нина је имала поруку захвалности за родитеље, који су њена највећа подршка од првог дана.
– На неки начин своје резултате и посвећујем њима. Кад се осврнем на каријеру, схватам да је та подршка била најзначајнија, поготово у периоду јуниорских такмичења. Тада је имала највећи утицај на мене као играча.
ИГРЕ У ТОКИЈУ – ЈЕДИНСТВЕНЕ
Учешће на Олимпијским играма у Јапану 2021. представља незаборавно искуство за Нину:
– Јединствено – у сваком смислу те речи. Бити међу најбољим спортистима света и имати прилику да се бориш за медаљу остаће ми заувек у сећању.
На питање да ли су јој Олимпијске игре у Лос Анђелесу 2028. међу циљевима, Нина је одговорила:
– Прво квалификације за њих, а после је све отворено.
У ТРОПСКИМ ПРЕДЕЛИМА, АЛИ БЕЗ РЕКЕТА
Стојановићева има широку лепезу активности кад није на терену:
– Путујем на занимљиве тропске дестинације, волим да будем туриста у градовима које не стигнем да обиђем кад се такмичим, идем у шопинг и доста уживам у музици и концертима.
У 6 УЈУТРУ НА ТРЕНИНГ
На питање кад је најраније устала за тренинг, Нина је одговорила:
– Па, скромних шест ујутру.
ЖУРНАЛОВ ЛЕКСИКОН
Најдражи меч
– На Вимблдону против Анжелик Кербер, један од тренутака кад сам осетила због чега играм тенис. Задовољство је играти квалитетан тенис пред препуним стадионом који аплаудира и осећа емоцију играча. Наравно, издвајам и финале у Чилеу кад сам освојила титулу. То је био огроман повратак.
Дуел из снова
– Волела бих да играм против Марије Шарапове на Аустралијском опену или Ју-Ес опену.
Незаборавна дупла радост за Србију
– У дресу репрезентације Србије издвојила бих одлучујући меч против Словеније и Тамаре Зиданшек, кад сам донела победу у најважнијем тренутку и довела нас у позицију за пролазак групе. Потом је уследио још један успешан дубл меч у ком сам играла.
Омиљени (екипни) спорт
– Одбојка или ритмичка гимнастика.
Друго занимање
– Водила бих свој бизнис.
БРОЈКЕ
2014. ГОДИНЕ дебитовала је Нина за сениорску репрезентацију Србије против Канаде
452 ДУЕЛА одиграла је Стојановићева од почетка каријере
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
