Brojni izazovi, teške povrede i duge pauze prekidali su joj put, ali ne i volju. Upravo između oporavka i povratka gradi se priča Nine Stojanović – o istrajnosti, upornosti i iskrenoj ljubavi prema tenisu. Posle operacije kuka i pauze koja se dogodila 2022, na teren se vratila tokom 2024. strpljivo gradeći formu i samopouzdanje.
Povratak na najveću scenu krunisala je učešćem u prvom kolu Vimbldona 2025, ali kad se očekivalo da nastavi u istom ritmu, usledio je novi udarac – povreda stopala. Od tada je ponovo van takmičarskog pogona, u procesu oporavka koji zahteva strpljenje i izdržljivost. Nekadašnja 81. teniserka sveta više puta je počinjala od nule – i upravo u tome leži njena snaga. Uz osmeh koji je postao njen zaštitni znak, ne odustaje od cilja da pomera sopstvene granice. O povratku, mentalnoj i fizičkoj snazi, kao i motivaciji koja je pokreće, Stojanovićeva govori u intervjuu za Sportski žurnal.
Predaja nije opcija – to je prva asocijacija na vas, pogotovo posle svih povreda. Sve deluje veoma teško i izazovno, odakle pronalazite snagu?
– Ovo je sport, ali i posao od kojeg živim i kom sam posvećena od najranijih dana. Imam jaku želju da izvučem maksimum iz sebe, sve dok me telo služi i dok uživam u onome što radim. Ne bih mogla psihički da izdržim sve izazove i prepreke tokom oporavka da ne osećam iskrenu ljubav i strast prema tenisu. To je nešto što me drži i kad je najteže – možda bih to opisala kao stanje u kom jednostavno ne znam za drugačiji put. Fizička spremnost zahteva svakodnevan rad i disciplinu. Zbog istorije povreda, to je često i najveći izazov, ali ujedno i dodatna motivacija da budem još posvećenija.
Lekari su vam savetovali da prekinete sa igrom zbog problema sa stopalom. Kako, iz vašeg ugla, objašnjavate situaciju: „telo kaže – ne, a srce uporno ponavlja – da“?
– Zdravlje mi je uvek bilo prioritet. Tokom godina naučila sam da u oporavku nema žurbe, jer svaki preuranjeni povratak može da vas vrati korak, pa i dva unazad. U takvim situacijama najvažnije mi je da ostanem smirena i donesem racionalne odluke. To nije uvek lako, posebno kad ste profesionalni sportista naviknut na svakodnevne treninge. Upravo ravnoteža između emocija i razuma nešto je što sam vremenom naučila da gradim i poštujem.
Koliko puta od početka karijere ste testirali sebe i išli preko sopstvenih granica?
– Moj cilj je da svakodnevno pomeram sopstvene granice, tako da bih na ovo pitanje mogla da odgovorim – bezbroj.
Da li vas takva situacija motiviše ili stvara pritisak?
– Pre svega me motiviše. Verujem da bez izlaska iz zone komfora nema ni napretka. Pritisak je uvek prisutan, ali sam naučila da ga prihvatim kao sastavni deo procesa.
Koliko dugo traje oporavak – posle Vimbldona?
– Tako je. Posle turnira u Londonu odigrala sam još jedno takmičenje, ali uz veliki bol, i bilo je jasno da je vreme da stanem. Nisam mogla da prihvatim da na terenu ne dajem maksimum.
Opišite nam proces oporavka – u kojoj ste fazi sada?
– Morala sam da napravim pauzu od svih fizičkih aktivnosti, jer zbog konstantnog bola nisam mogla ni normalno da hodam. Usledile su svakodnevne fizikalne terapije, laserski tretmani, elektrostimulacije, povremene injekcije protiv bolova, a na kraju i vežbe za stopalo. Oporavak je dug proces i važno je pažljivo balansirati terapiju, jer se lako može napraviti kontraefekat ako se pretera. Pozitivan stav i istrajnost najvažniji su za uspešan oporavak.
Koje ste prve vežbe radili i kad ste mogli da trenirate sa reketom?
– Trčanje mi je bilo potpuno zabranjeno. Sa tenisom sam počela laganim tempom, iz mesta, sredinom marta, dok sam pre dve nedelje krenula sa ozbiljnijim i realnijim kretanjem na terenu.
Šta je ono što vas ispunjava tokom oporavka i gura napred?
– Male pobede svaki dan. Ako sam danas bila pet odsto bolja nego juče, potrudiću se da budem zadovoljna time i da narednog dana budem još bolja.
Da li znate kad ćete da se vratite na teren?
– Trenutno je sve još uvek neizvesno i nemam konkretan plan povratka niti raspored turnira. Želim da budem sigurna da je telo spremno za takmičarski ritam, pa razmišljam da se prvo testiram kroz dubl meč. Trenutno nemam ni trenera, što dodatno otežava planiranje.
Da li će ovo za vas biti još jedan „početak od nule“?
– Upravo tako. Radoznala sam šta me čeka i radujem se izazovu.
Kad se budete vratili na teren – šta želite da pokažete i dokažete?
– Dokle mogu da pomerim sopstvene granice i koliko daleko telo može da me odvede, ali na način koji ima smisla i dugoročnu stabilnost. Volela bih da budem primer devojkama koje se suoče sa povredom i u tom trenutku osete kao da im se ceo svet i san ruše pred očima. Taj osećaj sam, nažalost, više puta proživela. Verujem da mogu da pokažem da volja, rad i vera u sebe mogu da pobede sve prepreke i predrasude.
Kako biste opisali vaš put u tenisu?
– Pun kamenja i ponekog bodljikavog ježa – našalila se Nina. – Sve gledam pozitivno i s osmehom. Uspeh posle toga je slađi.
Počeli ste da igrate tenis pored brata, da li ste nekada odmerili snage?
– Iskreno, ne sećam se, bila sam mnogo mala. Bio je prejak za mene. Žao mi je što nije nastavio da se bavi tenisom, ko zna gde bi nas to odvelo. Bio bi mi odličan sparing partner, dosta je visok, što je super za tenis!
LIČNA KARTA
Rođena 30. jula 1996. u Beogradu
Prebivalište: Beograd
Visina / težina: 176 cm/ 63 kg
Trenutni plasman: 493
Najbolji plasman: 81
Gren slem uspeh: drugo kolo
Broj titula: 2 (u dublu)
NIŠTA BEZ RODITELjA
Nina je imala poruku zahvalnosti za roditelje, koji su njena najveća podrška od prvog dana.
– Na neki način svoje rezultate i posvećujem njima. Kad se osvrnem na karijeru, shvatam da je ta podrška bila najznačajnija, pogotovo u periodu juniorskih takmičenja. Tada je imala najveći uticaj na mene kao igrača.
IGRE U TOKIJU – JEDINSTVENE
Učešće na Olimpijskim igrama u Japanu 2021. predstavlja nezaboravno iskustvo za Ninu:
– Jedinstveno – u svakom smislu te reči. Biti među najboljim sportistima sveta i imati priliku da se boriš za medalju ostaće mi zauvek u sećanju.
Na pitanje da li su joj Olimpijske igre u Los Anđelesu 2028. među ciljevima, Nina je odgovorila:
– Prvo kvalifikacije za njih, a posle je sve otvoreno.
U TROPSKIM PREDELIMA, ALI BEZ REKETA
Stojanovićeva ima široku lepezu aktivnosti kad nije na terenu:
– Putujem na zanimljive tropske destinacije, volim da budem turista u gradovima koje ne stignem da obiđem kad se takmičim, idem u šoping i dosta uživam u muzici i koncertima.
U 6 UJUTRU NA TRENING
Na pitanje kad je najranije ustala za trening, Nina je odgovorila:
– Pa, skromnih šest ujutru.
ŽURNALOV LEKSIKON
Najdraži meč
– Na Vimbldonu protiv Anželik Kerber, jedan od trenutaka kad sam osetila zbog čega igram tenis. Zadovoljstvo je igrati kvalitetan tenis pred prepunim stadionom koji aplaudira i oseća emociju igrača. Naravno, izdvajam i finale u Čileu kad sam osvojila titulu. To je bio ogroman povratak.
Duel iz snova
– Volela bih da igram protiv Marije Šarapove na Australijskom openu ili Ju-Es openu.
Nezaboravna dupla radost za Srbiju
– U dresu reprezentacije Srbije izdvojila bih odlučujući meč protiv Slovenije i Tamare Zidanšek, kad sam donela pobedu u najvažnijem trenutku i dovela nas u poziciju za prolazak grupe. Potom je usledio još jedan uspešan dubl meč u kom sam igrala.
Omiljeni (ekipni) sport
– Odbojka ili ritmička gimnastika.
Drugo zanimanje
– Vodila bih svoj biznis.
BROJKE
2014. GODINE debitovala je Nina za seniorsku reprezentaciju Srbije protiv Kanade
452 DUELA odigrala je Stojanovićeva od početka karijere
OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
