На црно-белом хумусу Топчидерског брда затрованог свађалачким тоновима и изџигљалом мржњом уместо пехара коначно глас разума са ауторизацијом председника Расима Љајића: Скупштина Партизана, префикса – редовна, заказана је за 1. јун!
Да ли је иницијатива потекла с главног (Андрић венац) извора, или је савест већинског дела руководства тргла апелација Зорана Тошића – кога брига, навијачима, ЈЕДИНИМ с чистом љубављу као интересом, важно је да Парни ваљак у јубиларну (10) сезону од последње титуле јурне јединствен, као што завапи Бамби - јасног ко пије / шта плаћа. Дупло 0:3 у вечитим дербијима (Стојаковић / Благојевић – свеједно), или 3:1 са састанака врхушке – дижу притисак.
Љајићев разуман чин, вероватно неочекиван за Мијатовића и у претходној расподели власти заборављени Апел за спас Партизана, иницира „кукавичје јаје”: 1) да ли су председник и генерални директор у постојећем сазиву Скупштине обезбедили већину 2) осмислили начин да седница највишег клупског тела не добије форму коначног обрачуна, верзију да наставе по старом?
Ко зна, можда Расим повуче и историјски потез - у смеру распуштања пикторесно устројене Скупштине и старта изборне утакмице доступне свим заинтересованима, предриблане по окончању мандата Радне групе и ојачане накарадним статутом, писаним искључиво по мери и за потпредседнике?
Е, то би у очима Гробара постало свет(л)о: и ово Тошићево, колико год звучало као право, судара се са одом пређашњој, озлоглашеној управи и одбраном неодбрањиве брљотине трофејног (са)играча. Подебљајмо: сви, изузев исконских навијача, имају интерес!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
