Na crno-belom humusu Topčiderskog brda zatrovanog svađalačkim tonovima i izdžigljalom mržnjom umesto pehara konačno glas razuma sa autorizacijom predsednika Rasima Ljajića: Skupština Partizana, prefiksa – redovna, zakazana je za 1. jun!
Da li je inicijativa potekla s glavnog (Andrić venac) izvora, ili je savest većinskog dela rukovodstva trgla apelacija Zorana Tošića – koga briga, navijačima, JEDINIM s čistom ljubavlju kao interesom, važno je da Parni valjak u jubilarnu (10) sezonu od poslednje titule jurne jedinstven, kao što zavapi Bambi - jasnog ko pije / šta plaća. Duplo 0:3 u večitim derbijima (Stojaković / Blagojević – svejedno), ili 3:1 sa sastanaka vrhuške – dižu pritisak.
Ljajićev razuman čin, verovatno neočekivan za Mijatovića i u prethodnoj raspodeli vlasti zaboravljeni Apel za spas Partizana, inicira „kukavičje jaje”: 1) da li su predsednik i generalni direktor u postojećem sazivu Skupštine obezbedili većinu 2) osmislili način da sednica najvišeg klupskog tela ne dobije formu konačnog obračuna, verziju da nastave po starom?
Ko zna, možda Rasim povuče i istorijski potez - u smeru raspuštanja piktoresno ustrojene Skupštine i starta izborne utakmice dostupne svim zainteresovanima, predriblane po okončanju mandata Radne grupe i ojačane nakaradnim statutom, pisanim isključivo po meri i za potpredsednike?
E, to bi u očima Grobara postalo svet(l)o: i ovo Tošićevo, koliko god zvučalo kao pravo, sudara se sa odom pređašnjoj, ozloglašenoj upravi i odbranom neodbranjive brljotine trofejnog (sa)igrača. Podebljajmo: svi, izuzev iskonskih navijača, imaju interes!
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
