Дарко Панчев или Данијел Олмета. Дарко Панчев... Црвена звезда је шампион Европе, Црвена звезда је победник Купа европских шампиона. Златна копачка Европе позлатила је наш црвено-бели тим. Незаборавне речи коментатора тадашње Радио-телевизије Београда одзвањају и данас, тачно 35 година од утакмице у Барију, кад је најтрофејнији српски клуб ушао међу великане Старог континента, уписао се у књиге бесмртних.
бПрепричава се и обележава из године у годину, преноси на млађе генерације, које ни приближно немају прилику да се радују тако великим успесима. Умела је Звезда да побеђује великане и после силаска са сцене Панчева, Дејана Савићевића, Роберта Просинечког, Стевана Стојановића, пао је на Маракани Ливерпул 2018. у Лиги шампиона, али о понављању остварења тима тренера Љупка Петровића из сезоне 1990/91. можемо само да маштамо.
Сећајући се свих важних и прелепих голова Дарка Панчева у црвено-белом дресу, вероватно је космичка правда била да баш он изведе пети, испоставило се одлучујући једанаестерац на стадиону „Свети Никола“ у Барију. Ненадмашном голгетеру нога није задрхтала, видео да је Олмета остао на средини и послао полувисоку лопту у мрежу за одушевљење какво се не памти и какво се вероватно никад неће поновити у београдском и српском клубу.
Увек расположен за разговор, пример како данашњим генерацијама како се треба односити према медијима, Дарко Панчев радо се за Спортски журнал присетио најлепшег тренутка своје каријере и највећег успеха Црвене звезде у историји дугој 81 годину.
- Из данашње перспективе наше освајање Купа шампиона делује просто невероватно. Ако погледамо где се налазе сви клубове из региона некадашње Југославије, лако је да закључити да је изузетно тешко остварити такав подвиг. Дошли смо до Сребрне амфоре без страних играча, без велики финансијских средстава у клубу. Звезда није тад имала толико новца као други европски великани, али имала је све што доликује великом клубу - много навијача, велику љубав према фудбалу, квалитетне играче, организацију, добру управу. На сву срећу, успели смо да се попнемо на европски трон.
На путу до утакмице за трофеј, а играли сте по елиминационом систему од осмине финала ниједном нисте морали да играте продужетке. У Барију није било голова ни после 120 минута. Колико вам је помогло што сте извођење пенала увежбали у домаћем шампионату, у којем се после ремија бод освајао победом у серији једанаестераца?
- Била је то интересантна и добра идеја замишљена и спроведена од Миљана Миљанића. И публици је било интересантно да се после нерешеног резултата шутирају пенали. Гледаоци су остајали дуже на трибинама како би видели ко ће да освоји бод. Такво правило нам је много помогло. Имали смо рутину, поготово нас шесторица-седморица стално одрeђених да шутирамо пенале.
Је ли вам дефанзивна тактика у финалу деловала изненађујуће или сте знали да у отвореној игри тешко можете да победите Олимпик?
- То је, једноставно, била одлука стручног штаба. Тренер Љупко Петровић се вероватно консултовао и са Управом, вероватно са Драганом Џајићем. Ми играчи нисмо размишљали о тактици, да ли би било боље да играмо офанзивније, или да ли бисмо победили да смо имали другачије опредељење на терену. Послушали смо савете Љупка да играмо пажљивије, јер је Олимпик био јак, посебно опасан из контранапада. Схватили смо да је то једина утакмица у којој је важно само остварити победу, јер вероватно нам се друга шанса неће указати. Оптеретила нас је тежина и важност меча и због тога је финале било другачије од наших претходним европских сусрета те сезоне.
После Звезде ниједан клуб из источне Европе није дошао ни близу финала. Формирана је Лига шампиона, више пута мењани су и формати, данас имамо чак 36 учесника. Мислите ли да ће и убудуће трофеје освајати само клубови из лига петице?
- Вероватно ће се ретко или тешко десити да неки клуб из земље ван „велике петорке“ освоји највећи трофеј. Очигледно је да новац постао превише утицајан у свету фудбала. Паре су биле важне и у наше време, али не толико као сад. Због тога делује немогуће да би Звезда или неки други клуб из овог дела Европе могао да понови наш успех. За нас је готово неизводљиво доћи до елиминационе фазе Лиге шампиона, до осмини финала, камо ли полуфинала, финала. Волео бих да неко из нашег региона буде шампион Европе, али како сада ствари стоје вероватно ће то бити веома тешко – закључио је Панчев.
НЕ СМЕТА МИ ОДЛУКА ДА ЦЕЛА ГЕНЕРАЦИЈА ИЗ БАРИЈА БУДЕ ШЕСТА ЗВЕЗДИНА ЗВЕЗДА
Је ли неко из ваше генерације заслужио да буде шеста Звездина звезда или је праведно што је признање 2011. додељено целој генерацији?
- То је тада била клупска одлука. Деловала је интересантно и симпатично. Много играча има велики утицај на освајање вредних трофеја. Појединачно гледано, јавност је одредила, иако не волим да причам о себи, Дејана, мене, Робија и Милета као кандидате за то признање. Дејо и ја смо највише помињани у том контексту. Могли су да прогласе једног, другог, трећег или одједном обојицу, пуно је било комбинација. Прихватили смо одлуку да шеста Звездина звезда буде цела генерација и не смета ми. Битније ми је да смо освајали трофеје. Клуб је тако одлучио, а навијачи веома добро знају ко је био ко и ко остаје у вечном сећању звездаша.
ДЕЈО ИЛИ ЈА ТРЕБАЛО ДА ОСВОЈИМО ЗЛАТНУ ЛОПТУ
Мислите ли и данас да је неправда што је Златну лопту Франс фудбала добио Жан Пјер Папен иако је поражен од Звезде у финалу?
- Било је написано неколико текстове у том периоду, чак и од познатог енглеског новинара, и они су тврдили да је одлука да Папен добије признање била неправедна. Савићевић и ја било смо кандидати за Златну лопту. Није то био преседан. Пуно пута се то дешавало и раније да освоји неко ко је био поражен у финалу. Утицај страних новинара, поготово француских и италијанских био је велики. Видели су шансу за свог играча Папена, ако се не варам пре њега је од Француза само Мишел Платини освајао то признање. Ми смо освојили трофеј, били бољи од лауреата, ја или Дејо требало је да будемо проглашени за најбољег.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
