Раднички је много јачи него што се прича по београдским кафићима

Ко режира ову драму? Питање које се поставило после завршетка Супер лиге, додуше, више због плеј-аута, него плеј-офа. Говорило се да ће ова сезона да буде тешка. И била је. Градови који су остали без суперлигаша су: Суботица, Крушевац, Бачка Топола и Ивањица.

Одличан завршетак имао је Раднички с пет победа, поразом и ремијем. Окончале су Нишлије на другој позицији плеј-аута и то са истим бројем бодова (49) као шестопласирани тим у плеј-офу ОФК Београд, Раднички је, притом, освојио три бода више од Радника и четири од Чукаричког и у томе лежи парадокс система такмичења.

О сезони иза нас, као и увек отворено, говорио је први човек Реала с Нишаве Ивица Тончев:

- Сезона није била турбулентна, код нас је десет година тако, откако смо преузели клуб. Затекли смо огромна дуговања, играчког кадра није било, о организацији да не причам. Све смо средили. После три и по деценије играли смо Европу, онда то поновили још два пута. Били смо вицешампиони, играли полуфинале Купа Србије. Играли смо и бараже, али и преживели. Борили смо се за опстанак, сматрам не само нашом кривицом. Колико видим београдизација је узела маха и клубови ван главног града су као клубови другог реда. Због тога је можда турбулентно, ипак, навикли смо.

Прелазни рок је одрађен добро и до Радника се мислило да екипа иде у плеј-оф. Како сте поново дошли у ситуацију да се борите за голи живот?

- Кажите ви мени, ко је крив за то? Да ли је управа крива? Уколико водиш до 71. минута 2:0 и ту си већ у плеј-офу, зашто није остало тако, да ли су у питању погрешне измене или не знам ни ја шта, не бавимо се ничијим послом... Или, онда играш код куће против Спартака, који је већ испао из лиге, без напада, пресинга и тако даље... и губиш. Притом, све време играш исто. Ето, то је одговор на питање.

Како коментаришете победу у Бачкој Тополи после дуго времена баш у моменту кад је било најпотребније?

- Имамо квалитетан тим, добро селектиран, екипа је, једноставно, показала карактер. Нисмо побеђивали, али кад су играчи схватили да је ситуација веома озбиљна знали су шта се мора. То довољно говори о снази тима. Дали су све од себе. Многи су нас отписивали, рачунали да испадамо. Рачуница им није била добра. Морају да знају да Раднички никад не испада, да смо много јачи и озбиљнији клуб него што се по београдским кафићима кроји.

Због чека се сви баве Радничким?

- Ми смо им трн у оку. Баве се нама зато што нас се боје. Њима је лакше да остане било ко други од екипа уместо нас, наравно, не желим да омаловажавам ниједну екипу. Желе да им буде лакше следеће године, знају да ће с другим екипама лакше да изађу на крај, стално заборављају да се и ми питамо. Зато се баве! Код нас је ситуација другачија, никад нисмо гледали у туђе двориште, нисмо га „прљали”, нити „из најбоље намере” чистили. Око нас су они који не само да гледају ка Чаиру, него покушавају и да прљају. То тако код нас неће моћи, надам се да су схватили.

Видели су вас као сигурног путника у нижи ранг?

- Свако види оно што жели, али сад су сви схватили да је Раднички јачи и изнад свих, изнад сваког. Што пре схвате, биће им лакше.

Говорили сте почетком године да имате апсолутно поверење у Такиса Лемониса, ипак, пре месец и по уследио је растанак. Због чега?

- Ова управа и спортски сектор имају поверење у сваког тренера, у супротном не бисмо га ни ангажовали. Све док тренери доносе резултате, нема проблема. Да нисмо реаговали можда бисмо сад били у Првој лиги. Показало се да смо направили прави потез довођењем садашњег тренера. Стално слушам „Раднички мења тренера”, па, зашто сад не мењамо? Само тражимо резултате, јер ако их нема, онда ћемо и ми да будемо промењени. Да смо испали, цела управа би поднела оставке. Указали смо поверење тренеру који игра офанзиван фудбал, на гол више, то нам је потребно. Последња утакмица, против Спартака, била је без резултатског значаја, добили смо. Вратио је неке наше играче, за које смо дали и обештећење, доста уложили. Неке који су били гурнути са стране, фактички дошли на трансфер листу, показали су се као највећа појачања. Друго, ниједан тренер није господар клуба, већ радник, који је дошао да ради док даје резултате. Да ли мислите да ће тренери екипа које су испале да жале за њима, они ће већ у септембру пронаћи клуб и кренути даље.

Пред почетак плеј-аута ангажовали сте Марка Неђића, коме је ово дебитантска сезона. Колико је храбрости било потребно за то?

- Није то била храброст, то је била мудра, промишљена одлука. Одавно пратимо Неђићев рад, скаутирали смо га раније. Човек је имао уговор и то је била препрека. Кад смо дошли у ситуацију да „гори под ногама” решили смо да преговарамо с Графичаром и доведемо га.  Фактички, дошао је мало „пре рока” код нас, јер бисмо га свакако у наредном периоду ангажовали. Ето, он је још један млади тренер у низу који је добио шансу, поверење. То нигде нисте прочитали, али да смењујемо то јесте.

Какав су план и програм за даље?

- План је да други више не воде рачуна о нама, него да сами водимо рачуна о клубу. То је план.

Биће тешко и следеће године?

- Кад је нама било лако? За лако не знамо, можда неки други знају. Очекујем, ипак, да ће Супер лига да буде боља и јача и биће то прилика за многе играче да се докажу.

Какав ће да буде играчки кадар - ко иде/остаје?

- План је да се задржи „костур” екипе. Преговара се са још четири – пет топ појачања, можда ангажујемо још двојицу играча који могу да оснаже тим. Мислим да нам више играча за следећу сезону није потребно. Припреме ћемо, највероватније, да одрадимо у Аустрији. Детаљан план и програм око припремних утакмица и противника биће познат кроз неколико дана - закључује Тончев.