Radnički je mnogo jači nego što se priča po beogradskim kafićima

Ko režira ovu dramu? Pitanje koje se postavilo posle završetka Super lige, doduše, više zbog plej-auta, nego plej-ofa. Govorilo se da će ova sezona da bude teška. I bila je. Gradovi koji su ostali bez superligaša su: Subotica, Kruševac, Bačka Topola i Ivanjica.

Odličan završetak imao je Radnički s pet pobeda, porazom i remijem. Okončale su Nišlije na drugoj poziciji plej-auta i to sa istim brojem bodova (49) kao šestoplasirani tim u plej-ofu OFK Beograd, Radnički je, pritom, osvojio tri boda više od Radnika i četiri od Čukaričkog i u tome leži paradoks sistema takmičenja.

O sezoni iza nas, kao i uvek otvoreno, govorio je prvi čovek Reala s Nišave Ivica Tončev:

- Sezona nije bila turbulentna, kod nas je deset godina tako, otkako smo preuzeli klub. Zatekli smo ogromna dugovanja, igračkog kadra nije bilo, o organizaciji da ne pričam. Sve smo sredili. Posle tri i po decenije igrali smo Evropu, onda to ponovili još dva puta. Bili smo vicešampioni, igrali polufinale Kupa Srbije. Igrali smo i baraže, ali i preživeli. Borili smo se za opstanak, smatram ne samo našom krivicom. Koliko vidim beogradizacija je uzela maha i klubovi van glavnog grada su kao klubovi drugog reda. Zbog toga je možda turbulentno, ipak, navikli smo.

Prelazni rok je odrađen dobro i do Radnika se mislilo da ekipa ide u plej-of. Kako ste ponovo došli u situaciju da se borite za goli život?

- Kažite vi meni, ko je kriv za to? Da li je uprava kriva? Ukoliko vodiš do 71. minuta 2:0 i tu si već u plej-ofu, zašto nije ostalo tako, da li su u pitanju pogrešne izmene ili ne znam ni ja šta, ne bavimo se ničijim poslom... Ili, onda igraš kod kuće protiv Spartaka, koji je već ispao iz lige, bez napada, presinga i tako dalje... i gubiš. Pritom, sve vreme igraš isto. Eto, to je odgovor na pitanje.

Kako komentarišete pobedu u Bačkoj Topoli posle dugo vremena baš u momentu kad je bilo najpotrebnije?

- Imamo kvalitetan tim, dobro selektiran, ekipa je, jednostavno, pokazala karakter. Nismo pobeđivali, ali kad su igrači shvatili da je situacija veoma ozbiljna znali su šta se mora. To dovoljno govori o snazi tima. Dali su sve od sebe. Mnogi su nas otpisivali, računali da ispadamo. Računica im nije bila dobra. Moraju da znaju da Radnički nikad ne ispada, da smo mnogo jači i ozbiljniji klub nego što se po beogradskim kafićima kroji.

Zbog čeka se svi bave Radničkim?

- Mi smo im trn u oku. Bave se nama zato što nas se boje. Njima je lakše da ostane bilo ko drugi od ekipa umesto nas, naravno, ne želim da omalovažavam nijednu ekipu. Žele da im bude lakše sledeće godine, znaju da će s drugim ekipama lakše da izađu na kraj, stalno zaboravljaju da se i mi pitamo. Zato se bave! Kod nas je situacija drugačija, nikad nismo gledali u tuđe dvorište, nismo ga „prljali”, niti „iz najbolje namere” čistili. Oko nas su oni koji ne samo da gledaju ka Čairu, nego pokušavaju i da prljaju. To tako kod nas neće moći, nadam se da su shvatili.

Videli su vas kao sigurnog putnika u niži rang?

- Svako vidi ono što želi, ali sad su svi shvatili da je Radnički jači i iznad svih, iznad svakog. Što pre shvate, biće im lakše.

Govorili ste početkom godine da imate apsolutno poverenje u Takisa Lemonisa, ipak, pre mesec i po usledio je rastanak. Zbog čega?

- Ova uprava i sportski sektor imaju poverenje u svakog trenera, u suprotnom ne bismo ga ni angažovali. Sve dok treneri donose rezultate, nema problema. Da nismo reagovali možda bismo sad bili u Prvoj ligi. Pokazalo se da smo napravili pravi potez dovođenjem sadašnjeg trenera. Stalno slušam „Radnički menja trenera”, pa, zašto sad ne menjamo? Samo tražimo rezultate, jer ako ih nema, onda ćemo i mi da budemo promenjeni. Da smo ispali, cela uprava bi podnela ostavke. Ukazali smo poverenje treneru koji igra ofanzivan fudbal, na gol više, to nam je potrebno. Poslednja utakmica, protiv Spartaka, bila je bez rezultatskog značaja, dobili smo. Vratio je neke naše igrače, za koje smo dali i obeštećenje, dosta uložili. Neke koji su bili gurnuti sa strane, faktički došli na transfer listu, pokazali su se kao najveća pojačanja. Drugo, nijedan trener nije gospodar kluba, već radnik, koji je došao da radi dok daje rezultate. Da li mislite da će treneri ekipa koje su ispale da žale za njima, oni će već u septembru pronaći klub i krenuti dalje.

Pred početak plej-auta angažovali ste Marka Neđića, kome je ovo debitantska sezona. Koliko je hrabrosti bilo potrebno za to?

- Nije to bila hrabrost, to je bila mudra, promišljena odluka. Odavno pratimo Neđićev rad, skautirali smo ga ranije. Čovek je imao ugovor i to je bila prepreka. Kad smo došli u situaciju da „gori pod nogama” rešili smo da pregovaramo s Grafičarom i dovedemo ga.  Faktički, došao je malo „pre roka” kod nas, jer bismo ga svakako u narednom periodu angažovali. Eto, on je još jedan mladi trener u nizu koji je dobio šansu, poverenje. To nigde niste pročitali, ali da smenjujemo to jeste.

Kakav su plan i program za dalje?

- Plan je da drugi više ne vode računa o nama, nego da sami vodimo računa o klubu. To je plan.

Biće teško i sledeće godine?

- Kad je nama bilo lako? Za lako ne znamo, možda neki drugi znaju. Očekujem, ipak, da će Super liga da bude bolja i jača i biće to prilika za mnoge igrače da se dokažu.

Kakav će da bude igrački kadar - ko ide/ostaje?

- Plan je da se zadrži „kostur” ekipe. Pregovara se sa još četiri – pet top pojačanja, možda angažujemo još dvojicu igrača koji mogu da osnaže tim. Mislim da nam više igrača za sledeću sezonu nije potrebno. Pripreme ćemo, najverovatnije, da odradimo u Austriji. Detaljan plan i program oko pripremnih utakmica i protivnika biće poznat kroz nekoliko dana - zaključuje Tončev.