Звезда поново сија после пет година, Папак обележио сезону

После пет година, фудбалери Црвене звезде, изборили су повратак на војвођански „Југ”. Новосађани су пре последњег кола, ударили печат на прво место у Првој новосадској лиги. Успех добија додатну вредност ако се посматра кроз призму чињенице да су црвено-бели половином етапе били четвртопласирани, са шест бодова мање од јесењег првака Цемента.

- Приводимо крају сезону која је потрошила много енергије, али и измамила огромну дозу задовољства, јер смо први прошли кроз циљ. Играчи и стручни штаб су одличним резултатима узвратили за подршку и поверење. Време славља брзо ће да прође, већ размишљамо о изазовима вишег ранга, где не желимо да играмо епизодну улогу. Војвођанска лига захтева виши ниво одговорности, неминовно је и јачање играчког кадра. Имамо спреман план, полако крећемо у реализацију – каже Урош Милојковић, председник клуба.

Одличан пролећни старт, серија победа без примљеног гола, уз тријумф у Беочину (2:0), отворили су пут ка лидерској позицији. Једини кикс био је са ОФК Футогом (0:0), а после тог меча дошло је и до растанка са тренером Ненадом Зечевићем. Руководство је повукло потез који се испоставио вредним пехара, ангажовањем Мирослава Горданића, својевремено је Црвену звезду увео у Српску лигу „Војводина”.

- Футожани су нас јесенас победили на свом терену (2:1), а бункер им је издржао код нас у гостима – 0:0. То нам је једини меч у којем нисмо победили током пролећне етапе. Одлука да поново сарађујемо са тренером Мирославом Горданићем, у тренуцима, кад се ломило првенство, била је одлична, пошто је донео нову енергију, при чему је ауторитетом и харизмом изазвао жељену реакцију код играча. По свим параметрима, заслужено смо прваци.

Питање директног путника у виши ранг је решено, преостало је да се поделе две карте за бараж. ЖСК, Цемент и Славију, раздвајају три бода.

- Увођење баража је дало додатну драж такмичењу. Пре годину дана смо управо кроз бараж изборили пласман из Друге у Прву новосадску лигу. Можда нас у почетку нису сврставали у ред кандидата за искорак међу војвођанске лигаше, али из другог плана смо се умешали у борбу- Епилог је круна успешног рада свих клупских структура. Преостао нам је комшијски дерби са Славијом, па играчи и стручни штаб иду на заслужени одмор, док за руководство нема предаха, јер је потребно формирати тим способан да без турбуленција премости разлику између два ранга такмичења – јасан је Урош Милојковић.

Ако неко познаје војвођански „Југ” као свој длан, то је Мирослав Горданић. Кроз рад у Радничком (НП), Подунавцу и Дунаву, употпунио је богату тренерску биографију, раније формирану на клупи Пролетера, кабела, Братства 1946, Цемента и РФК Новог Сада 1921.

- Срце ми је пуно, Црвена звезда је посебна емоција, а судбина је хтела да поново руку под руку искорачимо у виши ранг. Преузео сам екипу усред пролећног дела, затекао сам добро физички припремљену екипу, као потврду посвећености мог претходника. Неке ствари смо променили у ходу и на крилима сјајне хемије изгурали трку на најбољи начин – каже Горданић.

Под његовим вођством, тим је нанизао седам победа. Играчи су га одлично прихватили, препознали су у њему карактер победника.

- Нисам учествовао у селекцији кадра, али не бих боље изабрао од ових момака. Прво место је њихова заслуга, пуно је значила и подршка руководства. Урош Милојковић је годинама на челу пирамиде, без његовог ентузијазма клуб би тешко дочекао да поново буде у Војвођанској лиги. Сигуран сам да ће прича наставити узлазном линијом, јер је на стабилном темељу.

Свечани тренуци и уручење пехара, били су идеалан амбијент да се успех обележи са драгим људима.

- Фудбал је саставни део мог живота, то најбоље знају супруга Божица и кћерка Ана, па сам им неизмерно захвалан за сваки тренутак разумевања и стварања ослонца. Биле су уз мене и кад је било најтеже. Брат Слободан је, такође, неизбежна коцкица мозаика искрене подршке. Присуствовали су уручењу пехара, заједно смо створили успомену за цео живот – рекао је Мирослав Горданић.