Zvezda ponovo sija posle pet godina, Papak obeležio sezonu

Posle pet godina, fudbaleri Crvene zvezde, izborili su povratak na vojvođanski „Jug”. Novosađani su pre poslednjeg kola, udarili pečat na prvo mesto u Prvoj novosadskoj ligi. Uspeh dobija dodatnu vrednost ako se posmatra kroz prizmu činjenice da su crveno-beli polovinom etape bili četvrtoplasirani, sa šest bodova manje od jesenjeg prvaka Cementa.

- Privodimo kraju sezonu koja je potrošila mnogo energije, ali i izmamila ogromnu dozu zadovoljstva, jer smo prvi prošli kroz cilj. Igrači i stručni štab su odličnim rezultatima uzvratili za podršku i poverenje. Vreme slavlja brzo će da prođe, već razmišljamo o izazovima višeg ranga, gde ne želimo da igramo epizodnu ulogu. Vojvođanska liga zahteva viši nivo odgovornosti, neminovno je i jačanje igračkog kadra. Imamo spreman plan, polako krećemo u realizaciju – kaže Uroš Milojković, predsednik kluba.

Odličan prolećni start, serija pobeda bez primljenog gola, uz trijumf u Beočinu (2:0), otvorili su put ka liderskoj poziciji. Jedini kiks bio je sa OFK Futogom (0:0), a posle tog meča došlo je i do rastanka sa trenerom Nenadom Zečevićem. Rukovodstvo je povuklo potez koji se ispostavio vrednim pehara, angažovanjem Miroslava Gordanića, svojevremeno je Crvenu zvezdu uveo u Srpsku ligu „Vojvodina”.

- Futožani su nas jesenas pobedili na svom terenu (2:1), a bunker im je izdržao kod nas u gostima – 0:0. To nam je jedini meč u kojem nismo pobedili tokom prolećne etape. Odluka da ponovo sarađujemo sa trenerom Miroslavom Gordanićem, u trenucima, kad se lomilo prvenstvo, bila je odlična, pošto je doneo novu energiju, pri čemu je autoritetom i harizmom izazvao željenu reakciju kod igrača. Po svim parametrima, zasluženo smo prvaci.

Pitanje direktnog putnika u viši rang je rešeno, preostalo je da se podele dve karte za baraž. ŽSK, Cement i Slaviju, razdvajaju tri boda.

- Uvođenje baraža je dalo dodatnu draž takmičenju. Pre godinu dana smo upravo kroz baraž izborili plasman iz Druge u Prvu novosadsku ligu. Možda nas u početku nisu svrstavali u red kandidata za iskorak među vojvođanske ligaše, ali iz drugog plana smo se umešali u borbu- Epilog je kruna uspešnog rada svih klupskih struktura. Preostao nam je komšijski derbi sa Slavijom, pa igrači i stručni štab idu na zasluženi odmor, dok za rukovodstvo nema predaha, jer je potrebno formirati tim sposoban da bez turbulencija premosti razliku između dva ranga takmičenja – jasan je Uroš Milojković.

Ako neko poznaje vojvođanski „Jug” kao svoj dlan, to je Miroslav Gordanić. Kroz rad u Radničkom (NP), Podunavcu i Dunavu, upotpunio je bogatu trenersku biografiju, ranije formiranu na klupi Proletera, kabela, Bratstva 1946, Cementa i RFK Novog Sada 1921.

- Srce mi je puno, Crvena zvezda je posebna emocija, a sudbina je htela da ponovo ruku pod ruku iskoračimo u viši rang. Preuzeo sam ekipu usred prolećnog dela, zatekao sam dobro fizički pripremljenu ekipu, kao potvrdu posvećenosti mog prethodnika. Neke stvari smo promenili u hodu i na krilima sjajne hemije izgurali trku na najbolji način – kaže Gordanić.

Pod njegovim vođstvom, tim je nanizao sedam pobeda. Igrači su ga odlično prihvatili, prepoznali su u njemu karakter pobednika.

- Nisam učestvovao u selekciji kadra, ali ne bih bolje izabrao od ovih momaka. Prvo mesto je njihova zasluga, puno je značila i podrška rukovodstva. Uroš Milojković je godinama na čelu piramide, bez njegovog entuzijazma klub bi teško dočekao da ponovo bude u Vojvođanskoj ligi. Siguran sam da će priča nastaviti uzlaznom linijom, jer je na stabilnom temelju.

Svečani trenuci i uručenje pehara, bili su idealan ambijent da se uspeh obeleži sa dragim ljudima.

- Fudbal je sastavni deo mog života, to najbolje znaju supruga Božica i kćerka Ana, pa sam im neizmerno zahvalan za svaki trenutak razumevanja i stvaranja oslonca. Bile su uz mene i kad je bilo najteže. Brat Slobodan je, takođe, neizbežna kockica mozaika iskrene podrške. Prisustvovali su uručenju pehara, zajedno smo stvorili uspomenu za ceo život – rekao je Miroslav Gordanić.