Бројеви 14 и 26 вероватно не значе много просечном симпатизеру Црвене звезде. Али, за Бранка Лазића они су у кошаркашком, навијачком, животном смислу готово све. Заоставштина легендарног капитена осликава се кроз готово деценију и по стажа и непоколебљиве верности црвено-белим бојама. Преко 14 година окупаних успесима и обојених с 26 шампионских нијанси. Требало је да буде и 15. наставка сарадње сјајног бека и легендарног клуба с Малог Калемегдана, али је романса напрасно прекинута претходног лета.
Олако се Црвена звезда одрекла највернијих синова, с обзиром на то да су на исти начин отишли и Лука Митровић и Немања Недовић. Терцет некадашњих репрезентативаца Србије, успешно је избегавао табу тему током сезоне, како не би нашкодио вољеном клубу.
Ипак, после још једног бродолома огласио се капитен и обелоданио детаље раскида.
- Изгубили смо од Спартака, испали и уследили су бројни састанци. Сви смо морали да се појавимо у „Пиониру” на индивидуалним разговорима. Причали смо како смо видели сезону, шта треба да се мења и где је пукло. Састанак се завршио у тону: „Океј, чујемо се следеће недеље поново”… Ипак, ништа од тога се није догодило. Добио сам неочекиван позив агента и све ми је одмах било јасно. Није морао ништа ни да каже, али је, ипак, рекао да Звезда жели да раскине уговор. Митровић, Недовић и ја, дакле само домаћи играчи – почео је причу Лазић.
Један од најбољих дефанзиваца Јадранске лиге свих времена никада није ни добио званични позив или објашњење клуба.
- Боли начин на који се то догодило. Очекивао сам да ће да ме позову у канцеларију, са председником, директором и генералним менаџером, да ће да ми образложе одлуку или евентуално предоче неке друге опције. Ипак, ишло је искључиво преко менаџера, а на крају су Дозету „увалили” да ми то саопшти. При том се догодило неслужбено, у кафићу, у сепареу. Разговарали смо о неким интерним шалама, свакодневици, животу, али видео сам где то све води… Рекао сам му, да не мора да одуговлачи, већ знам шта жели да ми каже. Не замерам му ни најмање и данас смо у супер односима…
Опроштај од клуба свакако није био онакав какав доликује црвено-белој легенди, а некадашњи капитен тврди да није имао много шта да каже челницима клуба.
- Генералном менаџеру (Милану Томићу) сам рекао да им не замерам ни најмање што нисам у клубу, већ начин на који је то урађено. Њима на част. После раскида уговора сам мало тренирао са ФМП-ом, јер ми се играла кошарка, али убрзо сам и то „баталио” – закључио је Лазић.
ДУЛЕ МЕ ЖЕЛЕО У ПАРТИЗАНУ
Иако је Црвена звезда обележила богату каријеру Бранка Лазића, да су „карте” биле само мало другачије могао је да постане и легенда вечитог ривала.
- Начуо сам приче, али никада нисам имао храбрости да их проверим. Док сам био у ФМП-у причало се да ме жели Душко Вујошевић. Требало је да 2011. пређем у Партизан, али се на крају озбиљнији разговори нису ни догодили. Дуле је отишао у ЦСКА током лета и самим тим је интересовање црно-белих избледело. После смо Вујошевић и ја изградили добар однос на ходницима Пионира. Увек би се срдачно поздравили и прозборили по коју реч. Његов одлазак је велики губитак за европску кошарку. На крају је судбина желела да играм за Црвену звезду, чији сам велики навијач цео живот. Желео сам да обучем црвено-бели дрес макар једном, а на крају сам га носио мало више пута – шаљиво је завршио Лазић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
