Нераскидив део, партнер у стварању лепше будућности

Актуелне су квалификације за Мундобаскет, држава прича о појављивању Николе Јокића, помно се прате и вести око вечитих ривала… Међутим, Кошаркашки савез Србије се потрудио да одлазак у пензију великана игре под обручима не прође испод радара.

- Са завршетком тренерске каријере Светислава Пешића завршено је и једно поглавље европске кошарке, дуго безмало пола века, у којем је Пешић превалио пут поплочан разним искушењима, многим незаборавним успесима и ретким разочарањима. Али, како је сам истакао у аутобиографији „Моја игра, мој пут” – живот тренера није бајка, већ иде горе-доле; то је борба против препрека и непријатности, постављање задатака да би био бољи, то је посвећеност.

Без такве посвећености не би трајао тако дуго, без сталне жеље за учењем и усавршавањем, али и без спремности да се прилагођава новим трендовима у кошарци – налази се у тексту на сајту КСС.

Подсетили су и на успехе од милоште званог Карија.

- У националним селекцијама спојио је три сјајне генерације, које ћемо заувек памтити по успесима везаним за градове као што су Гмунден (1986), Бормио (1987), Истанбул (2001), Индијанаполис (2002), Манила (2023) и Париз (2024). Ушао је у историју као први и једини тренер који је освојио златне медаље у свим узрастима такмичења Светске кошаркашке федерације (ФИБА). Као кошаркашка организација захвални смо му не само на свим тим успесима, већ и на свему осталом што је радио и што ради за нашу кошарку ван терена.

Пешић, познато је већини, није само био тренер, већ се трудио да сагледа све аспекте игре под обручима.

- По угледу на његовог ментора Ранка Жеравицу, који је као инструктор кошарке обишао сваки кутак Србије, и он је путовао широм наше земље да би промовисао ту нашу велику идеју кошарке. Своје искуство и знање делио је без задршке, следећи пример својих учитеља. Тако га видимо и у наредном периоду, као нераскидив део наше организације и као незаобилазног партнера у стварању још лепше кошаркашке будућности у Србији.

Можда у другом мандату са Орловима није освојио злато, но – јасно је да чувени култ репрезентације јаче сија него раније.

- Своју мисију у улози селектора завршио је – како је истакао – свестан да увек може бити боље… Али, такође и мирне савести и са уверењем да је са својим сарадницима повратио веру, снагу и заједништво наших играча и навијача и поставио добар темељ на путу ка Олимпијским играма у Лос Анђелесу 2028.

После свега, завршавамо ову причу његовом поруком да је „циљ у кошарци, као и у животу, дати све од себе, односно – потрудити се да урадиш све најбоље што можеш”. Завршетак професионалне тренерске каријере, свакако, није и растанак Пешића од кошарке, а још мање крај његовог ангажовања у разним мисијама за добробит српске кошарке – стоји у тексту аутора Александра Милетића за КСС.