Neraskidiv deo, partner u stvaranju lepše budućnosti

Aktuelne su kvalifikacije za Mundobasket, država priča o pojavljivanju Nikole Jokića, pomno se prate i vesti oko večitih rivala… Međutim, Košarkaški savez Srbije se potrudio da odlazak u penziju velikana igre pod obručima ne prođe ispod radara.

- Sa završetkom trenerske karijere Svetislava Pešića završeno je i jedno poglavlje evropske košarke, dugo bezmalo pola veka, u kojem je Pešić prevalio put popločan raznim iskušenjima, mnogim nezaboravnim uspesima i retkim razočaranjima. Ali, kako je sam istakao u autobiografiji „Moja igra, moj put” – život trenera nije bajka, već ide gore-dole; to je borba protiv prepreka i neprijatnosti, postavljanje zadataka da bi bio bolji, to je posvećenost.

Bez takve posvećenosti ne bi trajao tako dugo, bez stalne želje za učenjem i usavršavanjem, ali i bez spremnosti da se prilagođava novim trendovima u košarci – nalazi se u tekstu na sajtu KSS.

Podsetili su i na uspehe od milošte zvanog Karija.

- U nacionalnim selekcijama spojio je tri sjajne generacije, koje ćemo zauvek pamtiti po uspesima vezanim za gradove kao što su Gmunden (1986), Bormio (1987), Istanbul (2001), Indijanapolis (2002), Manila (2023) i Pariz (2024). Ušao je u istoriju kao prvi i jedini trener koji je osvojio zlatne medalje u svim uzrastima takmičenja Svetske košarkaške federacije (FIBA). Kao košarkaška organizacija zahvalni smo mu ne samo na svim tim uspesima, već i na svemu ostalom što je radio i što radi za našu košarku van terena.

Pešić, poznato je većini, nije samo bio trener, već se trudio da sagleda sve aspekte igre pod obručima.

- Po ugledu na njegovog mentora Ranka Žeravicu, koji je kao instruktor košarke obišao svaki kutak Srbije, i on je putovao širom naše zemlje da bi promovisao tu našu veliku ideju košarke. Svoje iskustvo i znanje delio je bez zadrške, sledeći primer svojih učitelja. Tako ga vidimo i u narednom periodu, kao neraskidiv deo naše organizacije i kao nezaobilaznog partnera u stvaranju još lepše košarkaške budućnosti u Srbiji.

Možda u drugom mandatu sa Orlovima nije osvojio zlato, no – jasno je da čuveni kult reprezentacije jače sija nego ranije.

- Svoju misiju u ulozi selektora završio je – kako je istakao – svestan da uvek može biti bolje… Ali, takođe i mirne savesti i sa uverenjem da je sa svojim saradnicima povratio veru, snagu i zajedništvo naših igrača i navijača i postavio dobar temelj na putu ka Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 2028.

Posle svega, završavamo ovu priču njegovom porukom da je „cilj u košarci, kao i u životu, dati sve od sebe, odnosno – potruditi se da uradiš sve najbolje što možeš”. Završetak profesionalne trenerske karijere, svakako, nije i rastanak Pešića od košarke, a još manje kraj njegovog angažovanja u raznim misijama za dobrobit srpske košarke – stoji u tekstu autora Aleksandra Miletića za KSS.